Dinastija bez imetka

KRALJEVSKI dom Karađorđevića nikako da se, među sobom, složi. Problem oko toga ko ima pravo da koristi Beli i Stari dvor proširen je sada i na pitanje vlasništva. Dok princ Aleksandar predlaže da dvorski kompleks zvanično ostane u vlasništvu države Srbije, a da samo njegova porodica trajno i nasledno uživa u dvorovima, njegova rođaka, princeza Jelisaveta Karađorđević traži da se on ne odriče imovine koja nije njegova već da se ona, jednog dana kada bude donet Zakon o denacionalizaciji, podeli onako kako je to zaveštano testamentima kraljevske porodice.

STAREŠINA I STANARI
KARAĐORĐEVIĆIMA država nije vratila pravo vlasništva već je samo dozvolila korišćenje Dvorskog kompleksa. Ali, mada je vlada, kako su tvrdili nadležni, imala nameru da svim Karađorđevićima omogući jednako pravo na dvorove, niko drugi od potomaka kralja Aleksandra i kneza Pavla - osim princa Aleksandra, koji je i potpisao ugovor sa Saveznom vladom kao **starešina** Doma Karađorđevića, tu se nije udomio.
Da bi stvar izveo na čistac nekadašnji direktor Direkcije za imovinu Savezne vlade Dragomir Popov tražio je od princa Aleksandra da mu dostavi spisak svih članova Doma Karađorđevića koji mu dozvoljavaju da ih baš on zastupa, zajedno sa overenim potpisima. Iz prostog razloga što se ispostavilo da su i ostali članovi Doma Karađorđevića, preko vlade, tražili svoja prava. Tada je vladi pisao i advokat Katarine Karađođević de Silva, ćerke princa Tomislava, a zatim i sin i kćerka kneza Pavla - Aleksanadar Pavla Karađorđević i princeza Jelisaveta Karađorđević.
Ali, Aleksandar, prema ondašnjim tvrdnjama nadležnih, nikada nije dostavio taj spisak niti je, koliko se zna, dozvolio ostalim Karađorđevićima da se smeste u dvorove. Zbog toga su vladini činovnici čak razmišljali da Beli dvor podele po spratovima - pa da svaki sprat dobiju potomci kralja Petra Drugog Karađorđevića, prinčeva Tomislava i Andrije i kneza Pavla. Ali, od svega toga nije bilo ništa.
Ovih dana priča dobija još jednu dimenziju: princ Aleksandar je Vladi Srbije i Savetu ministara dostavio Zakon o dvorskom kompleksu u Beogradu. Stari i Beli dvor sa parkom i šumom, zgradama i ostalim nepokretnostima kao i svim stvarima u dvorovima, prema tom zakonskom projektu po viđenju princa Aleksandra, trebalo bi da se proglase dobrom od neprocenjivog kulturnog i istorijskog značaja u državnoj svojini.

UŽIVANJE U POKLONU
DVORSKI komples dao bi se u **trajno i nasledno plodouživanje Aleksandru Petru Drugom Karađorđeviću, kao starešini Doma Karađorđevića, sa svim pokretnim stvarima koje se u njemu nalaze**. Čak i ukoliko bi država jednog dana denacionalizovala imovinu - a ona se trenutno još vodi kao imovina SRJ i vrlo skoro Komisija za raspodelu imovine neophodne za funkcionisanje državne zajednice trebalo bi da je **prebaci** u vlasništvo Srbije - ova bi, predlaže Aleksandar, ostala u vlasništvu Srbije.
Odmah je na ovaj predlog reagovala princeza Jelisaveta Karađorđević, preko svog pravnog zastupnika, advokatske kancelarije **Petrović**. Najviše im smeta to što se princ Aleksandar **galantno odriče prava vlasništva, a da je, pri tome, sebi, svojoj porodici i naslednicima obezbedio mogućnost da trajno koriste dvorove.
- Princ Aleksandar nije ovlašćen da govori i radi u ime svih članova Kraljevskog doma Karađorđevića, a pogotovo da raspolaže njihovim imovinskim pravima. On se može odricati samo svoje imovine, ali ne i imovine drugih Karađorđevića, svakako ne u ime dece kneza Pavla - kneza Aleksandra i princeze Jelisavete, niti može da raspolaže delom pokretne imovine koja je bila lična svojina kneza Pavla - kaže za **Novosti** Miodrag Janković, saradnik Fondacije princeze Jelisavete.
Iznosi se i sledeća argumentacija - Beli i Stari dvor su testamentom kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića (ubijenog u atentatu) zaveštani njegovim sinovima Petru Drugom, Andreji i Tomislavu, i svakom je trebalo da pripadne trećina. Posle Drugog svetskog rata dvorovi kao i sve ono što su posedovali Karađorđevići je konfiskovano, druigim rečima, imovina i nikada nije faktički podeljena.
- Suočen sa neminovnošću da će kad-tad morati da podeli Dvorski kompleks na Dedinju sa drugim zakonitim naslednicima, princ Aleksandar pribegao je neuobičajenom potezu - da predloži zakon kojim će se odreći imovinskih prava, ali obezbediti nasledno pravo plodouživanja - navodi Janković prozivajući Aleksandra da **želi da bude jedini i ekskluzivni naslednik dvorova i da želi da ponovo nacionalizuje ono što je već nacionalizovano jednom, Titovim zakonima.**

SVAĐE
- VEĆ su prošle dve godine, a da princ Aleksandar nije dozvolio nikome iz porodice da uđe u kompleks dvorova, a kamoli da ga koristi - kaže Miodrag Janković. Priča da je Jelisaveta samo jednom kročila u dvorove.
- I, tada ju je princ izbacio rekavši da ne sme više ni da priviri jer će joj se osvetiti.

TRI MONARHA
ADVOKAT Miodrag Janković ističe da je vrlo indikativno što se u predloženom zakonu pominju pokretne stvari koje bi koristili princ Aleksandar i njegova porodica.
- Ima tu mnogo vrednih slika koje su pripadale knezu Pavlu, dakle ne može da ih nasledi Aleksandar. Recimo, dve slike Nikole Pusena od kojih jedna **Tri monarha** vredi najmanje od 4 do 5 miliona dolara. Ima i jedan Rembrant pa ogromna kolekcija tanjira koja je pripadala francuskom kralju Šarlu 11...

OTVORENI DVOROVI
PREMA zakonskom projektu koji je predložio princ Aleksandar predviđa se da se Beli dvor stavi na raspolaganje Vladi Srbije za boravak stranih državnika i za održavanje zvaničnih prijema. Novina koja bi, ako bude usvojena, sigurno obradovala građane jeste i predlog da dvorski kompleks, kao i većina njih širom sveta, konačno bude otvoren za posete.

BEZ KOMENTARA
KOMENTAR na podelu imovine ali i uzrok sukoba između
princa Aleksandra i princeze Jelisavete tražili smo i u Kancelariji prestolonaslednika. Ali, **Novostima**je rečeno da, zasada, princ Aleksandar - nema komentara.

TROŠKOVI
SVE troškove investicionog održavanja dvorskog kompleksa kao i tekuće troškove Belog dvora plaćala bi, prema predlogu zakona, Vlada Srbije koja bi se starala i o bezbednosti dvorskog kompleksa. Princ bi izdržavao samo Stari dvor.

TESTAMENT
ADVOKAT Janković tvrdi da poseduje fotokopiju testamenta kralja Petra prema kojem je svom sinu princ Aleksandar zaveštao samo 5.000 dolara, jer ga je, prema tom tumačenju, namirio za života. Petar je, ono što je trebalo da nasledi od svog oca, kralja Aleksandra, idealnu trećinu nasledstva (u prevodu, trećinu Belog i Starog dvora) delom ostavio svojoj ženi Aleksandri, a delom, oko 25 odsto, crkvi u Libervilu gde je i sahranjen. Kraljica Aleksandra nije ostavila testament pa je po američkim zakonima njen jedini naslednik princ Aleksandar, kojem prema tvrdnjama Jankovića, onda praktično ne pripada ni trećina vlasništva.