ULCINJ je ostao bez poslednjeg izdanka nekada mnogobrojne enklave crnaca, čiji su preci u naš najjužniji grad stigli s afričkog kontinenta kao robovi koje su doveli ulcinjski gusari. Krajem devetnaestog veka bilo ih je više od 300, da bi knjiga pala na jedno slovo - na Riza Šurlu. On je pre dva dana umro u 82. godini života i sahranjen na mesnom groblju Meterizi.
Pre nedelju dana posetili smo njegovu kuću u Ulcinju. Stari fotograf nije mogao da nas primi. Supruga Nada nam se izvinila: **Rizo je zaista bolestan.** Odbrojavao je poslednje dane.
- Rizo Šurla, o kojem su **Novosti** nedavno pisale, bio je legenda Ulcinja. Uradio je na hiljade fotografija turističkih znamenitosti i lepota južne obale, koje je besplatno delio gostima Ulcinja. Poklanjao je slike i svojim sugrađanima. Bio je borac NOR-a, ratovao protiv Švaba na Sremskom frontu, u Beogradu izučio fotografski zanat i po povratku u Ulcinj otvorio fotografsku radnju **Pinješ**. Igrao je u filmu Radomira Subotića **Jagoš i Uglješa**. To je priča o dva usamljenika, različitih shvatanja i boje kože, na velikom gradilištu u Francuskoj.
Rizo, koji je bio i svojevrsna atrakcija Ulcinja, čiji gosti, i domaći i strani su se rado s njime slikali na plažama, imao je još jednu strast: ribarenje. Voleo je iznad svega reku Bojanu na kojoj je ribario do pre dve godine.
U braku sa Ulcinjankom Nadom Račić ima dvoje dece, sina Marija i kćerku Anitu. Tamnopute Ulcinjane, koji ipak nisu pravi crnci, jer su **povukli** na majku. Mario je oženjen, Anita udata, imaju lepu decu. Jedino više nema ulcinjskog Uglješe, poslednjeg izdanka velike crnačke porodice koja je ovde sve do Rizovih momačkih dana imala običaj da se crnci, obavezno žene crnkinjama, koje su u Ulcinj stizale iz drugih krajeva. Rizo je običaj prekinuo, ali nikad nije zažalio. Kao ni njegova supruga.
- Moj brak sa Rizom je bio prava sreća, čija su kruna naša divna deca i unučad. Nisu pravi crnci, ali su pravi ljudi i ja sam srećna majka i baba - rekla je Nada Račić.