ZRENJANIN - Dok belosvetskim prugama jure električni, magnetni i ko zna kakvi sve vozovi, koji su davno postali simbol novog veka i takmičenja ljudskih mogućnosi u razvijanju brzina na šinama, u zrenjaninskom **Šinvozu** čeka se na red da bi se popravile parne lokomotive s kraja 19. i počekta 20. veka!
Zrenjaninska fabrika postoji 117 godina i trenutno je jedina u jugoistočnoj Evropi gde mogu da se repariraju parne lokomotive. Majstori **Šinvoza** zaista su pravi umetnici svog zanata, a oni koji su decenijama popravljali parnjače davno su se usavršili i verovali da će u penziju otići samo sa uspomenom na romantično doba železnice. **Šinvoz** se čak bio spremio da potpuno obustavi program remotna parnih lokomotiva, ali onda se dogodilo čudo!? Poput onog **čuda pod Šarganom** - oživelo je interesovanje za parnjače, Ćira je počeo da se vraća na neke (turističke) pruge, a majstori **Šinvoza** dobili pune ruke posla!

PARNJAČA ZA **ŠARGANSKU OSMICU**
OD postanka železnice pojavili su se zaljubljenici u nju. Nastala je velika porodica železničkih kolekcionara modelara i maketara u celom svetu, pa i u Srbiji. Posebno obožavaju parne lokomotive - sakupljaju stare lokomotive davno izašle iz saobarćaja, a najviše je zaljubljenika u takozvane pruge uskog koloseka. Prema priručniku **Pruge uzanog koloseka Jugoslovenskih železnica** u našoj zemlji postojala je mreža uzanih pruga dužine veće od 100 kilometara. Šezdesetih godina prošlog veka, posle naglog razvoja drugih vrsta saobraćaja i potiskivanja železnice, prvo su bile pogođene pruge uzanog koloseka. Krajem osamdesetih demontirane su poslednje pruge uzanog koloseka, a iz zaborava su počele da se izvlače pre nekoliko godina - kada je realizovano oživljavanje srpske uskopružne lepotice **Šarganske osmice**.
Za povratak Ćire u Mokru Goru veliku zaslugu imaju majstori **Šinvoza**. **Našminkali** su parnjaču za **Šargansku osmicu**, a oživljavanje još nekih pruga uskog koloseka (za turističke svhre uglavnom) počelo je iz starih železničkih depoa i raznih otpada da na svetlost dana izvlači stare parnjače.
- Samo jedna nemačka firma i mi, u Evropi, još izrađujemo delove za parnjače. Imamo vrhunske majstore koji čuda mogu da načine od starih i otpisanih parnjača. Uspešno ih **vraćamo u život**, a osim kao turistika atrakcija, nove-stare parnjače još su u funkciji u nekim velikim industrijskim postrojenjima - hemijskim kompleksima, rudnicima, cementarama - kaže Boško Vukadinović, iz menadžerskog tima **Šinvoza**.
Majstori i stručnjaci **Šinvoza** izvode kompletnu reparaciju parnih lokomotiva. Sami projektuju i prave delove (čak nekoliko stotina!) a zahvaljujući umešnosti zrenjaninskih bravara, strugara, kovača, livaca i drugih specijalista za metal, rashodovane parnjače izuzetno brzo dobijaju stari izgled. I, vraćaju se na svoje uske pruge, a skoro za neverovanje je i to da neke od njih dostižu brzinu i od 100 kilometara na čas!

MUZEJ U POŽEGI
- U NAŠU fabriku dolaze zaljubljenici u parnjače. Gledaju kako radimo, slikaju, oduševljavaju se - ljudi iz Japana, Grčke, Nemačke, Austrije... Ali, ne radimo samo parnjače za muzeje i turističke atrakcije. U industriji i rudarstvu Srbije još ponegde rade parnjače, pa i njih održavamo. Nedavno smo **osvežili** parnjače za Kostolac, Jagodinu, Lučane - kaže Vukadinović.
Majstori zrenjaninske fabrike su na ceni u bivšim jugoslovenskim republikama, odakle sve češće stižu pozivi za poslovnu saradnju. I, svi bi, uglavnom da remontuju parnjače! Ozbiljni kontakti uspotavljeni su sa poslovnim partnerima iz Zenice, Tuzle i još nekih bosanskih rudnika, koji žele da poprave svoje parnjače...
- Trenutno radimo jednu lokomotivu serije 62 za kupca iz Francuske. NJegova parnjača uskoro će biti turistička atrakcija na Azurnoj obali, a najavio nam je još jedan posao... Isplati li se ovaj posao!? Svakako, a cena za reparaciju jedne parnjače kreće se od 50.000 do 100.000 evra - objašnjava stručnjak **Šinvoza**.
Parnjače **garavuše** na mnogim staničnim platoima u Srbiji **našminkali** su majstori **Šinvoza**. Delo njihovih ruku je i 10 parnih lokomotiva, koje su zaštićene i nalaze se u muzejskom odeljenju uzanih pruga u Požegi. Zahvaljujući brizi železničara, sačuvano je i reparirano 25 lokomotiva, koje su zaštićeni muzejski eksponati i podsećaju na svetli deo istorije naše železnice.
- Mislimo da napuštenih i rashodovanih parnjača u Srbiji više nema. Nema ih mnogo ni na celom Balkanu, jedino još mogu da se nađu u Bosni. Otuda invazija poslovnih ljudi i raznih zaljubljenika i kolekcionara, koji krstare Bosnom i ne pitaju za cenu starih parnjača... Mi imamo atraktivne razvojne planove, a prilikom nedavne posete podržao nas je i ministar Đelić. Ozbiljan smo remonter šinskih vozila, a probuđeno interesovanje za Ćiru i parnjače doživljavao kao nostalgiju i produžetak biznisa koji traje 117 godina - kaže Boško Vukadinović.

PRVI **KRALJ SRBIJE**
PRVA pruga uskog koloseka izgrađena u Srbiji bila je rudarska pruga u Majdanpeku, a postavljena je 1882. godine. Te godine, takođe, u Majdanpeku, izrađena je i prva lokomotiva (**Kralj Srbije** ili **Milan**), a juna 1882. godine dogodila se i prva železnička vožnja u Srbiji - **Kralj Srbije**, sa četiri vagona, prevalio je pet kilometara i vratio se u Majdanpek... Najviše lokomotiva, inače, stiglo je u Srbiju iz Nemačke, Francuske, Italije, Švajcarske i Amerike.

DVORŽAK
JEDAN od najpoznatijih zaljubljenika u železnicu i vozove, bio je slavni češki kompozitor Antonjin Dvoržak. Satima je lutao železničkim stanicama, znao je u Pragu sve lokomotive i prema svakoj imao potpuno lični odnos! Naročito ga je ljutilo nerazumevanje drugih za njegovu ljubav. Prvo pitanje ćerkinom vereniku bilo je kojim je vozom doputovao iz Beča, a kada ovaj nije znao broj lokomotive, Dvoržak je odgovorio: **Pa kakvu svrhu onda ima to putovanje!?**.

ELZA
U SRPSKU železničku legendu ušla je i jedna lokomotiva iz Zrenjanina! Reč je o parnjači koja se zvala Elza, po imenu ćerke vlasnika zrenjaninske fabrike šećera Eleka. Elza je u krugu zrenjaninske šećerane radila i služila punih 50 godina, da bi završila u muzeju.