SRBIJA nije dobra majka. Svake godine sve manje kolevki se zaljulja, a, osim masovne kuknjave zbog pada nataliteta, vlast malo čini da podstakne mlade da budu roditelji. Da li su zapravo parovi „suviše razmaženi“ pa odbijaju da se bave roditeljstvom ili im, pak, uslovi, večna kriza, manjak novca... smetaju da ostvare svoje želje - nije postignuta saglasnost.

I dok se „krivac“ traži za raznim okruglim stolovima, babice se u porodilištima hvataju za glavu, a statističari beleže sve gori bilans. Prema posledljim podacima Republičkog zavoda za statistiku i informatiku, u našoj je zemlji prošle godine rođeno 70.299 dečaka i devojčica, a deceniju ranije čak 2.000 više.

PRIMER IZ ITALIJE
BOLNICE u severnoj italijanskoj pokrajini Volcano beleže rekord prirodnih porođaja. Za to je zaslužan besprekoran sistem podrške roditeljima - od poslodavaca, koji nastoje da radno vreme prilagode porodičnom životu, preko razgranate mreže jaslica, zabavišta i „dnevnih majki“ (koje decu čuvaju u kućama), pa do besplatnog školovanja, tri novčana dodatka za decu (od države, regiona i pokrajine). Tu su i „sitnice“ poput subvencionisanih kamata za stanove i kuće, besplatan prevoz dece do 18 godina, firme koje radnicima izlaze u susret kad god žele da deo posla ili sve obavljaju od kuće...

- Pitanje roditeljstva nije, kako to pokušava da se nametne, pitanje nataliteta ili razmaženosti današnjih roditelja, već loših ekonomskih uslova - ocenjuje Dragana Soćanin, predsednica Udruženja „Roditelj“. - Osim socijalne politike, koja se vodi zarad socijalnog mira, nema odgovarajućih podsticajnih mera koje bi zaista pomogle roditeljima.

Dragana Soćanin obrazlaže da postoji mnogo razloga koji „odlažu“ roditeljstvo, a među najvećima su nedostatak posla, nerešeno stambeno pitanje, nesigurna budućnost...

- Roditelje od samog početka očekuju problemi - nastavlja ona. - Bolovanje se, izuzev u Beogradu, plaća 65 odsto, lekovi za održavanje trudnoće i stručni ultrazvučni pregledi mnogo koštaju, a svi znaju i „tarife“ za porođaj.

Nežnijem polu je, dodaju u ovom udruženju, naročito teško da usklade posao sa roditeljstvom.

- Žene su izloženije diskriminaciji, premeštanjima na lošija radna mesta zbog roditeljskih obaveza, a neretko potpisuju blanko otkaze koji se aktiviraju ako zatrudne. Za četiri godine dobili smo gotovo 500 pitanja roditelja koji su imali problem da ostvare svoja radna prava zbog roditeljstva, a neki su bili zaposleni i u državnim institucijama.

I Strategija za podsticaj rađanja, svečano usvojena pre dve godine, ostala je „prazna priča“.

- Roditeljski dodatak se i dalje isplaćuje u 24 rate i često kasni, a nijedna druga odredba te propale strategije se ne primenjuje, pa čak ni u slučajevema koji zaista ne zahtevaju mnogo sredstava - dodaju u „Roditelju“.

I u Ministarstvu rada i socijalne politike nisu prezadovoljni državnom strategijom. Ministar Rasim Ljajić je potvrdio da se Strategija za podsticanje rađanja, usled ekonomske krize, ne primenjuje u potpunosti.

- Kao ministar nadležan za tu oblast i kao član Vlade Srbije, ne mogu biti zadovoljan primenom strategije - rekao je ministar Ljajić i dodao da ekonomske prilike nisu jedini, ali jesu jedan od razloga niske stope nataliteta.

PRIVATNI VRTIĆI PRESKUPI OGROMAN problem je i čuvanje dece - kažu u „Roditelju“. - Vrtića nema dovoljno, a privatni su skupi (od 200 do 300 evra). Pri tom je i na proizvode za decu porez 20 odsto, a država neće ni da čuje da se smanji porez kao stimulativna mera. Kvalitetne dečje cipelice ne mogu se kupiti bez 40-50 evra, koliko košta i obuća za odrasle. Samo za prvobitnu opremu novorođenčeta treba više od 1.000 evra, a kasnije su troškovi sve veći.

I njegov kolega Zoran Martinović, državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike, smatra da su pojedinačni iznosi koji se odnose na visinu dečjih dodataka niski, ali da su, imajući u vidu broj korisnika, izdvajanja za to značajna stavka u budžetu republike.

- U prošloj godini smo za naknade porodiljama, roditeljske i dečje dodatke i ostala davanja iz oblasti zaštite dece i porodice potrošili 33 milijarde dinara, a do 20. oktobra ove godine već 29 milijardi - računa Martinović. - I sve to vreme obezbedili smo redovnost u isplatama. Kroz rebalans budžeta obezbediće se dovoljno sredstava da tako ostane do kraja godine, što je u uslovima ekonomske krize veoma značajno za korisnike.

I opštine umeju da priskoče u pomoć roditeljima. To čine u zavisnosti od sopstvenih primanja. U Vojvodini se za decu izdvaja poseban dodatak, a neki gradovi, kao što je Jagodina, i novcem podstiču natalitet.

Ipak, čini se da su sve ove mere nedovoljne.

- Rađanje kao osnovna komponenta prirodnog priraštaja već duže ne obezbeđuje ni prosto obnavljanje stanovništva Srbije. U poslednjih nekoliko godina broj umrlih je veći od broja rođenih za oko 30.000 godišnje - sabiraju u Republičkom zavodu za statistiku.

Zbog nepovoljne razlike između broja umrlih i rođenih, Srbija svake godine u proseku izgubi po jednu varoš. Ovakve pojave, međutim, nisu retke ni u ostatku Evrope, pa je iz tog razloga Evropska unija rešila da se pozabavi problemom. Upravo je donela preporuku da materinski dodatak ubuduće bude u visini plate koju su porodilje prethodno zarađivale. Sa ovom bi merom, međutim, trebalo da se saglase i lokalni parlamenti. Malo ko je spreman da poveruje i da hoće.