Pajtić: Nadmašili sva obećanja

NA predsedničkim izborima Boris Tadić nema ozbiljnog konkurenta, jer Tomislav Nikolić, koji pretenduje na predsedničku poziciju, nema kompetentne ljude u svom timu. Danas se zalaže za jednu, sutra za potpuno drugačiju ideju, čovek je kome ne mogu verovati ni proevropski ni antievropski orijentisani birači - kaže u intervjuu "Novostima" Bojan Pajtić, potpredsednik Demokratske stranke i predsednik Vlade Vojvodine. - Na pokrajinskom nivou sebi smo postavili zadatak ponovnog ostvarivanja apsolutne većine u Skupštini.

* Da li će DS dati i premijera u narednoj vladi? Kakvu ličnost biste videli u toj ulozi?

- DS je jedina stranka koja za to mesto može da ponudi nekoliko ličnosti koje bi taj posao obavljale valjano. Predsedništvo stranke će odlučiti, a sigurno je da će to biti ličnost koja ima politički kredibilitet i iskustvo u obavljanju javnih poslova.

* Demokrate su se izjasnile da na republičkom nivou neće u koaliciju sa SNS. Da li to vredi i za pokrajinski i lokalni nivo?

- Takva konstatacija stoji i za pokrajinski nivo. O postizbornoj koaliciji sigurno nećemo razgovarati sa SNS, SRS, niti sa DSS. Naši potencijalni partneri su stranke koje su, kao i mi, proevropske orijentacije. Radikali i DSS zauzimaju čvrst antievropski stav, a SNS se deklariše proevropski zbog toga što je to u ovom trenutku popularno među biračima.

* Lider SVM Ištvan Pastor najavljuje nastavak saradnje sa DS, ali se nada ponovnom učešću u vlasti u Subotici...

- Saradnja sa DS podrazumeva da će se demokrate same opredeljivati ko će ih predstavljati u institucijama sistema. Svakako nećemo pristati da druge stranke kadriraju u okviru naše liste.

* Da li će LSV, koja nije poslednjih meseci štedela kritike na vaš račun, da ispadne iz kombinacije za postizbornu koaliciju u Vojvodini?

- Te kritike sam doživljavao kao uobičajeno predizborno pozicioniranje. Postizborna koalicija u Vojvodini zavisiće od izbornog rezultata na pokrajinskim izborima.

* Kako se ideja o "Vojvodini republici" reflektuje na političke odnose u Pokrajini?

- Ta ideja zaista nema uporište među građanima i građankama Vojvodine.

* Da li je realna i ostvariva bilo kada u budućnosti?

- Ne verujem u ostvarivost te ideje. Vojvođanima je važno da mogu da žive u miru, da im bude pružena mogućnost da rade i pristojno žive od svog rada, kao i da im u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti budu pruženi standardi koji karakterišu razvijene države našeg kontinenta. Njih ne zanimaju statusno-marketinška pitanja, već realizacija evropskog kvaliteta života, zbog kojeg se i zalažemo za priključenje Uniji.

* Da li bi u ustavnim izmenama, koje se očekuju uoči ulaska Srbije u EU, trebalo menjati nešto u vezi sa autonomijom Vojvodine i šta?

- Ukoliko uoči ulaska Srbije u EU bude ustavnih izmena, važno je da odredbe ustava zadrže razvojnu komponentu. U Evropi ne postoji standardizovan format autonomnosti. Ja pokrajinske institucije vidim kao instrument za korišćenje privrednih potencijala Vojvodine, za zapošljavanje ljudi, za privlačenje investicija, za brže i efikasnije rešavanje problema građana. Ukoliko služi tim ciljevima, autonomija ima smisla.

* Jeste li zadovoljni onim što ste postigli u četvorogodišnjem mandatu?

- Naše rezultate ocenio je "Fajnenšl tajms", koji je Vojvodinu rangirao kao četvrtu regiju u Evropi po efektivnosti stranih ulaganja. Od ukupnog broja stranih investicija koje su došle u Srbiju, oko 45 procenata je došlo u Vojvodinu. Od 2004. godine do danas, za 90.000 smanjili smo broj nezaposlenih u Vojvodini. Zahvaljujući sredstvima za koja smo se izborili u novom Ustavu, rekonstruisali smo i izgradili 12 mostova (najveći su kod Rače i most na Tisi kod Ade), izgrađeno je i asfaltirano 2.115 kilometara saobraćajnica, 1.300 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže. Uradili smo i više nego što smo obećali.

* Koliko je u ovim ekonomskim okolnostima ostvariv vaš predizborni adut o povećanju zaposlenosti u Vojvodini?

- Zapošljavanje je naš prioritet. Pokrenuli smo brojne programe, a samo u tri programa - Sekretarijata za nauku, Sekretarijata za rad i Fonda za razvoj APV - otvorili smo više od 69.000 radnih mesta. Iako privatizacija ni u jednom segmentu nije nadležnost Pokrajine, pokrenuli smo programe revitalizacije 29 loše privatizovanih preduzeća.

* Šta se još može uraditi na izvoznim potencijalima Pokrajine?

- Pored već poznatih izvoznih potencijala naše poljoprivrede, poslednjih godina postajemo prepoznatljivi i po izvozu proizvoda rafiniranih tehnologija, softvera. U Novom Sadu posluje 63 preduzeća poniklih na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, a ta preduzeća zapošljavaju 2.000 vrhunskih stručnjaka, mladih inženjera. Jedan takav inženjerski tim je, na primer, napravio softver koji je zvanično najbolji proizvod te vrste na svetu, koji u ovom trenutku "pokriva" teritoriju sa više od 200 miliona ljudi.