Sramna licitiranja srpskim žrtvama

SPOMENIK žrtvama genocida potreban nam je kao hleb, nasušni. Oni koji negiraju srpska stradanja traže od nas spiskove žrtava i to jedino od nas Srba i jedino za Jasenovac. A, ne usuđuju se da te spiskove traže od Rusa, Poljaka, Jevreja, kaže za "Novosti" Milivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku.

- Tragedija naših predaka bila je u tome izgleda što nisu mogli svoje ubice da ubede da upišu imena onih koje ubijaju - kaže sa ironijom Ivanišević. - Danas potomci tih nekadašnjih ubica traže od nas dokaze koje mi normalno nemamo. Zato je došlo do sramotnih licitiranja o broju ubijenih Srba u svim ratovima 20. veka i u svim logorima u kojima su bili zatvoreni i ubijani.

Raspad Jugoslavije oživeo je sva ta sećanja i ponovo smo suočeni sa istom nevoljom. Srbi su, tvrdi Ivanišević, nestali s KiM, Hrvatske, Slovenije, a nestaju pomalo i iz Crne Gore. Po austrougarskom popisu iz 1910. godine, u Bosni i Hercegovini bilo je 230.000 pravoslavnih više od muslimana, a po popisu iz 1991. muslimani su bili brojniji za 520.000 u odnosu na nas Srbe.

Podrška akciji "Večernjih novosti", koju je inicirao naš proslavljeni šahovski velemajstor Aleksandar Matanović, stiže iz svih krajeva zemlje i rasejanja. Širom Nemačke organizuju se skupovi podrške sa apelom da se "u ime nevinih žrtava podigne srpski Jad Vašam". Uz nas su i Subnor, Savez antifašista Srbije, Sabor dijaspore i Fond dijaspore za maticu, Beogradski forum, Udruženje Krajišnika... Hrabre nas potomci žrtava i svedoci tragedija kroz koje je tokom čitavog proteklog veka prolazio naš narod. Uz nas su i stručnjaci, prvenstveno istoričari, spremni da pomognu.

Spomenik je, tvrdi on, trebalo da bude podignut u prvim godinama posle Drugog svetskog rata. Kad to tada nije urađeno zarad nivelacije i u stradanjima i u borbi, što činjenično nije bilo tačno, ali je politički bilo korisno, onda i danas nije kasno.

- Spomenik je mala slika stradanja - kaže Pavlović. - Možda bi bilo bolje da to bude memorijal, kakvih je puno u svetu. On treba da memoriše, održava sećanja na sve užase i bestijalnosti ustaškog režima. Ni spomenik, ni memorijal ne mogu, međutim, da razreše sve kontroverze i politizaciju stradanja Srba u NDH.

JAMA PRIBILOVCI

POTRESNE slike vađenja kostiju iz zabetonirane jame Pribilovci, proganjale su istoričara i književnika Božidara Kljajevića, koji je o tome napisao:

"Siđoše planinari iz Nikšića, Bileća, Gacka i Trebinja, da vade svoje rođake iz zloslutne jame, čije kosti ovde u ovoj tami, provedoše 47 godina. Čudna je zemlja Hercegovina, jedan narod u tri vere, ako jedno drugima nisu rođaci, a ono su kumovi ili prijatelji, ali je tu na ovoj zemlji neko posadio đavolje seme i ljudi se poklaše. Jedni kolju, drugi se svete i ubijaju, treći tuku maljevima i pale, i od ove lepe nekada svete zemlje napraviše pakao!"

PODIZANjE spomenika naš je dug prema svim nevinim stradalnicima. Samo sam ja izbrojao 146.401 žrtvu genocida u ustaškim logorima smrti. A broj koji i Hrvati pominju je 600.000 stradalnika Holokausta i ratnog zločina počinjenog nad protivnicima nacističkog režima, uspostavljenog u NDH tokom Drugog svetskog rata.

To nije konačni bilans usmrćenih u Jasenovcu, jer je njegov cilj bio da što preciznije ustanovi imena i nedvosmisleno utvrdi donju granicu broja mučenika stradalih u ovom logoru. Ne treba sumnjati da će dalja istraživanja ovog monstruoznog bilansa smrti značiti i znatno pomeranje te granice naviše.

PODRŽAVAM akciju "Novosti" zato što je do sada bilo mnogo pokušaja da se negira taj zločin. U zločinu nad Srbima učestvovali su i sveštenici Katoličke crkve, a ne samo ustaške jedinice Ante Pavelića.

Ali Katolička crkva do danas ne priznaje taj zločin. Bilo bi, smatram, neophodno da to urade, ako žele dobre odnose sa Srbijom i Srbima. Očekujem da akciju podrži nadležno Ministarstvo kulture i da se o njemu što pre izjasni Vlada Srbije. Iza akcije podizanja spomenika žrtvama genocida mora da stoji država Srbija.