Akcija: I žrtve nas okupljaju

- Nezamislivi zločini ustaša nad Srbima, Jevrejima i Romima, nažalost, nisu dovoljno prisutni u međunarodnoj svesti. Nisu dovoljno poznati ni u jevrejskom svetu. U potpunosti podržavam svako razumno i moralno obeležje u znak sećanja na žrtve hrvatskog pronacističkog režima tokom Drugog svetskog rata.

Počinjeni zločini moraju biti valjano dokumentovani i sačuvani od zaborava. Kao Jevrejin i kao ambasador države Izrael, smatram da je važno izbeći svaku politizaciju i poređenje zločina počinjenih tokom Drugog svetskog rata sa tragedijama tokom devedesetih godina.

- Naša je obaveza da se obeleže stratišta, sva mesta mučeništva onih koji su postradali. Još je u drevnoj crkvi slavljen spomen njihovih stradanja. Vezano za naše prilike, vidimo da se u istoriji sve ponavlja, pa i ubijanja nedužnih.

Sećam se reči patrijarha Pavla posle obilaska hercegovačkih jama: “Kad bi me sad pitali da li da budem žrtva ili onaj koji ubija, izabrao bih ovo prvo.” Kao opomena zvuče i reči svetog Justina, mučenika i filozofa, koji je kao obrazovan hrišćanin stradao u 2. veku: “Vi nas možete ubiti, ali nas ne možete pobediti”. Time je sve rečeno.

- Akcija je pominjana nekoliko puta u poslednjih dvadesetak godina, bilo kao inicijativa pojedinaca ili organizacija. Taj spomenik je morao biti podignut davno! Kao mesto opomene i podsećanja da zločin ne zastareva. To ponavljamo stalno, ali se ne pridržavamo. Ako ne možemo da kaznimo zločince, možemo da spasemo one koji su stradali. Možda poseban deo priče o zločinu je ono o čemu govorim često: to je zločin oslobodilaca koji su ulazeći u mnoge naše gradove pobili, sumnja se, oko 100.000 ljudi, od kojih je popisano svega 40.000 njihovih imena i prezimena.