Delfa Ivanić: Nudila svoju za Dražinu glavu

KO je zabranio sećanje na Delfu Ivanić, osnivača Kola srpskih sestara, naše najznačajnije ženske humanitarne i rodoljubive organizacije? Ko je bila prva Srpkinja dobitnica najvišeg međunarodnog humanitarnog odlikovanja "Florens Najtingejl"?

Odgovore na ova pitanja pokušala je da da istoričar dr Jasmina Milanović, priređivač knjige memoara Delfe Ivanić.

- Delfa je bila tvorac Kola srpskih sestra, koje su u balkanskim i svetskim ratovima spasle živote hiljada ranjenika i izbeglica - kaže dr Jasmina Milanović. - U ratu je kao bolničarka bdela nad ranjenima iscrpljujući se do ivice smrti. U miru njeno obrazovanje i lepota otvaraju vrata svih evropskih dvorova. Ona je heroina generacije koja je Srbiju predstavljala tako da joj se ceo svet divio.

Posle Drugog svetskog rata zabranjeno je i sećanje na plemenitu Delfu jer je komunističkim vlastima uputila molbu za milost nad poraženim neprijateljem.

- Ona 1946. moli Prezidijum Jugoslavije za život generala Mihailovića: "Poklanjanje glave velikom protivniku, kada je on potpuno pobeđen i savladan, neobično mirotvorno bi delovalo na srpski narod" - kaže dr Milanović. - Ona nudi svoju glavu: "Molim da budem streljana ja, umesto osuđenog". Posle toga niko nije smeo ni da je pomene.

Delfu, kći vojvode iz Bosanskohercegovačkog ustanaka Ivana Musića, usvojio je beogradski patriota i dobrotvor Mihailo Bogićević. Sa studija u Ženevi, ponesena idealima Staroj Srbiji, odlazi 1900. u Skoplje i predaje u srpskoj školi.

- Udaje se za konzula Ivana Ivanića i postaje obaveštajac - kaže dr Milanović.

- Prenosi zabranjene knjige za prosvetu srpskog naroda i spasava progonjene Srbe. Delfa 1903. inicira osnivanje patriotskog ženskog udruženja za pomoć Srbima van Srbije. Na osnivačkoj skupštini Kola srpskih sestara u Kolarcu bilo je 3.000 žena, koje su pre Engleskinja tražile pravo glasa i bile spremne da učine sve za svoj narod.

Kolo 1912. formira Četvrtu rezervnu bolnicu, koja zahvaljujući neumornoj Delfi Ivanić dobija veliku pomoć iz Evrope, čak i iz Amerike.

- Ona sa suprugom 1913. odlazi u Lješ u Albaniji, gde zatiče užas, ranjenike bez ikakve nege. Osniva bolnicu u Lješu a zatim odlazi u Drač, gde brinući o najtežim bolesnicima dobija tifus. Jedva zalečena vraća se u Beograd, u Savamalsku bolnicu, gde radi danonoćno i ponovo oboleva.

Početkom rata 1914. ona s ledi Pedžet formira bolnicu u Skoplju iz koje se 1915. povlači poslednja, s vojskom i narodom, do albanske obale. U Italiji saznaje da srpski zarobljenici u Nemačkoj i Austrougarskoj umiru masovno od gladi.

- Delfa organizuje srpske žene u Parizu, Ženevi i Nici. Prikupljaju sredstva, a ona animira francusku vladu da šalje pakete sa hranom, koji su spasli nekoliko hiljada života - kaže dr Milanović.

Po završetku rata potpuno se posvećuje Kolu, čiji je predsednik postala 1940. godine. Kolo srpskih sestara 1941. pruža prvo utočište izbeglicama iz NDH i Slovenije, a 1942. odlučno odbija poziv nemačkih vlasti za saradnju.

- Odmah je uhapšena, a Kolo zabranjeno - navodi dr Jasmina Milanović.

Nemci je puštaju iz zatvora zbog slabog zdravlja, ali je Gestapo ponovo hapsi 1944. godine. Posle oslobođenja - hapse je partizani kao protivnika komunista.

- U zatvoru je, iako teško bolesna, ponižavana i mučena. Kolo srpskih sestara je ponovo zabranjeno, sva imovina mu je konfiskovana, a Delfa je nestala iz javnog života i nacionalnog pamćenja - zaključuje dr Jasmina Milanović.