Priština: Albanci čupaju naše korene

GDE god se protežu naša groblja, tu je i naša zemlja. Ovi spomenici su potvrda da je srpski narod živeo ovde vekovima i zato udaraju na naše hramove i groblja, tamo gde nas najviše boli - ovako, za „Novosti“, govori Stevo Mitrić, sveštenik u Crkvi Svetog Nikole u Prištini. Objašnjava „da Albanci ruše srpske svetinje i grobove jer žele da unište sve naše korene na ovim prostorima, iako njihova groblja i sveta mesta Srbi nikada nisu, niti će dirati“.

- Osim svetinja, oni ne ostavljaju na miru ni naš narod - kaže otac Stevo, jedan od dvojice sveštenika koji sa porodicama žive u konaku Crkve Svetog Nikole u Prištini. I njima, kao i malobrojnim Srbima u ovom gradu, svaki dan protiče u strahu od mogućih napada Albanaca, koji su u sredu uništili već oskrnavljene spomenike na groblju kraj crkve.

- Nije im bilo dovoljno što su spomenike, stare više od stotinu godina, već porušili u martovskom pogromu 2004. godine, pa su ih sada dokrajčili udarcima čekićem - priča starešina crkve i prištinski paroh, otac Darko Marinković.

- Stalno smo u strahu i pod stresom. Svaki put kada se nešto desi u bilo kom kraju Kosmeta ili nastane neki problem u vezi sa dijalogom, mi očekujemo da će neko iskaliti bes na nama. Tada ljudi koji prolaze pored crkve odnosno žive u našem okruženju počnu da nas gledaju drugačije, da nas provociraju, napadaju, prete nam...

- Naša deca se kreću samo unutar crkvenog dvorišta ili kada ih odvedemo do Gračanice. Moji Filip (6) i Anastasija (5) još ne shvataju u kakvom okruženju živimo, dok je supruga Milica istraumirana jer je kao šestogodišnja devojčica preživela rat u Bosni - priča otac Darko i objašnjava da i Sonja (29), druga popadija, koja je rodom iz Velike Hoče, strahuje od napada Albanaca. Zbog toga nikada se ne odvaja od dvogodišnjeg Novaka i dve godine starije Milijane.

- Ipak, trudimo da se da se ponašamo najnormalnije zbog dece, mada, svaki izlazak iz crkvenog kruga za mene i oca Stevu predstavlja veliki rizik. Pogotovu što ja vozim automobil sa srpskim tablicama. Plašim se ne samo napada Albanaca već i maltretiranja od policije - iskren je otac Darko koji svakodnevno u školama u Ugljaru i Kuzminu kraj Kosova Polja, kao i u Crkvenoj Vodici kod Obilića, predaje veronauku.

- Svesni smo da ni u kući nismo bezbedni, jer su nam roletne spuštene i preko dana. Trudimo se da što manje bodemo oči okruženju, da nas što manje gledaju - priča sveštenik dok se podseća da i Albanci često traže spas kraj crkve od svojih bahatih sunarodnika. Nedavno su, kaže, pronašli mrtvog čoveka ispred crkvene kapije.

- Moja supruga se noću budi na svaki šum, pa i najmanji. Plaši se da nas u toku noći mogu napasti - otkriva otac Darko, koji ne može da zaboravi ni to što ga je nedavno ispred crkvene kapije pljunuo mladi Albanac.

SRAMNE OPTUŽBE

I dok napominje da su uništavanje već oskrnavljenih spomenika osudili mnogobrojni pripadnici međunarodne zajednice na Kosmetu, otac Darko Marinković kaže da ga najviše pogađaju kometari albanskih medija da su Srbi sami rušili svoje spomenike i da nema čak ni reči kojima bi objasnio te bezumne komentare:

- Čak je jedna policajka Ajša Ajzemi, koja čuva našu crkvu, direktno optužila oca Stevu i mene da smo mi srušili te spomenike.