Hotel jeftiniji od stana

SVE je više Beograđana koji gazdu menjaju za - recepcionera. Za mesečnu "kiriju" od 170 evra, u koju su uračunati svi troškovi - za struju, vodu, grejanje, zamenu posteljine, sređivanje sobe i kablovsku televiziju, iznajmljuju sobu - u hotelu. Em nema računa, em dobiju i sobaricu. A lokacija ekskluzivna. U samom centru grada.

U hotelu "Slavija" već nekoliko godina gostima nude mogućnost da po povoljnijim cenama sobe plaćaju na mesečnom nivou. Troškovi su još i manji ako se iznajmi dvokrevetna soba, koja košta 210 evra. Decenijama zapuštene sobe u ovom hotelu ponovo su oživele kada su se studenti i radnici preračunali i zaključili da im je jeftinije da iznajme sobu u hotelu u centru grada nego sobičak u privatnom stanu na periferiji.

I za upravu hotela računica je jednostavna. Troškovi održavanja hotela, koji je još u državnom vlasništvu, ogromni su bez obzira na to da li su sobe popunjene ili prazne. A ako se sobe izdaju po minimalnim cenama, to je dovoljno da se pokriju bar osnovni troškovi.

- Naš hotel je najveći u Srbiji, u obe kule ima 600 soba - objašnjava direktor Veselin Jovićević. - Teško je to popuniti, posebno zimi, a troškovi su ogromni, bilo gostiju ili ne. U "Slaviju luks" dolaze poslovni ljudi i turisti, ali kula B je imala goste samo kada dođu ekskurzije. Pa zašto onda ne bismo izdavali sobe po ceni koja bar pokriva osnovne troškove. Zato smo odvojili šest spratova u kuli B koje izdajemo stanarima na mesec dana. Razmišljamo i da proširimo ponudu pošto je ekskurzija za koje čuvamo drugi deo kule - sve manje.

Interesovanje za mesečni najam soba u "Slaviji" je veliko, a u svakom trenutku je popunjeno bar osamdeset odsto od ukupno 126 soba. Jovićević je uveren da bi gostiju bilo da popune i duplo više soba i da bi, kada bi se ova ponuda proširila, hotel mogao na tome i da zaradi.

A stanara ima raznih. Od onih koje je posao doveo u prestonicu, preko narodnih poslanika i studenata do muževa na privremenom (i prinudnom) boravku van kuće.

Jedan od njih je i Grom, stari znalac portira i hotelskih recepcionara. Više od decenije ima otkako je raskrstio sa džangrizavim gazdama, računima za komunalije i kirijama koje rastu geometrijskom progresijom. Njegov dom od tada su - hotelske sobe.

Teško je naći hotel u kojem se nije čekirao. Od "Jugoslavije" pa nadalje, kako se koje konačište u državnom vlasništvu gasilo, tako se i Grom selio. Poslednjih sedam godina živi u jednokrevetnoj sobi u "Slaviji".

- Dosadilo mi je da se preganjam sa vlasnicima stanova, da se selim kad oni reše da mi daju otkaz, da se raspravljam oko kirije - priča Grom, ne želeći da otkrije ime koje je toliko puta upisao u knjigu gostiju. Za novine je, kaže, dobro i ovo koje razmenjuje sa portirima i sobaricama. - Od tada živim u hotelima. Nije to neki život, ali se ne žalim.

Petar Marković i Jandrija Lošić postali su cimeri u "Slaviji" kada je "Elektrokosmet" potpisao ugovor sa EDB, a oni dobili posao u Beogradu.

- Poreklom sam iz Podujeva, a posle rata sam se odselio u Donji Stepoš kod Kruševca - priča Petar. - Ovde smo poslednja tri meseca, od ponedeljka do petka, a vikendom idemo kući. Firma nam plaća smeštaj i troškove puta. Ne moramo da se hranimo u hotelu, ali ni cene obroka ovde nisu prevelike. Nije loše ovako, ali nije baš ni kao da smo u "Hiltonu". Ali ja uvek kažem - kome se ne sviđa, može da ide.

Da nije "Hilton", niko ne mora da kaže. Godine nemara ostavile su teške ožiljke na zidovima "Slavije". Duh samoupravljanja još luta ofucanim hodnicima. A ipak, sobe su čiste, a osoblje ljubazno. Većina stanara redovno plaća, a kad nekome zagusti, u hotelu znaju i da sačekaju na kiriju. Svesni su da među gostima nije malo onih koji u ovoj partiji života nisu izvukli najjače karte.