Bata Živojinović: Lekari su me vratili na noge

AKO postoje čuda, nama se čudo desilo... Moj Bata je bio na ivici ali, evo, ponovo me usrećuje. Dobrotom, osmehom i verom koje ga nije napustila ni kad je bilo najteže. Ovim rečima dočekuje nas Lula Živojinović, u banji Selters u kojoj se posle teške bolesti oporavlja njen suprug, proslavljeni glumac Velimir Bata Živojinović.

- Želeli smo da prvo sa "Novostima", sa kojima i danas Bata voli da započne jutro, podelimo sreću njegovog oporavka - kaže. - To što je i posle svega što je doživeo, na nogama, dugujemo divnim lekarima i medicinskom osoblju koji su ga lečili i negovali. Ali pre svega i njegovoj volji da pobedi.

Jer od čuvenog Valtera cela Srbija je očekivala da se ne preda. Stiže "na nogama", u pratnji sestre Ljeposave Ilić. Osmehuje se i odmah prelazi na šalu:

- Ne praštaju mi ovde, a ja ih teram da me što više muče!

Naručuje kafu. Radije bi, kaže, nešto "jače", ali ne daju. Šali se da nije spreman za novu ulogu, ali za terapiju jeste . Uz njega je Slavoljub Vezmar, glavni terapeut. Bata ga zove "čudo čovek". I objašnjava da su ga njegove zlatne ruke oživele.

- Bata je poslušan pacijent - kaže Vezmar. - Pričamo o svemu, često me nasmeje. A kada je došao nije mogao da govori, da se kreće.

Prvi moždani udar Bata je doživeo 3. jula prošle godine. Udar je bio toliko jak da mu je paralisao čitavu levu stranu tela. Bio je nepokretan, otežanog govora.

- Preživeo je samo zahvaljujući dr Ranki Todorović iz bolnice "Sveti Sava" - kaže Lula. - Bili su to teški dani za sve nas.

Ali i za mnogobrojnu publiku koja nije želela da poveruje u ranjivost svog heroja, velikog, nepobedivog Bate Živojinovića. Prvi put on nije stao pred svoju publiku da joj se pokloni na premijeri svog poslednjeg filma...

Posle dvomesečnog lečenja činilo se da oporavak ide na bolje. U banju Selters smešten je 6. septembra, a samo tri dana kasnije na inicijativu dr Snežane Draganac vraćen u "Svetog Savu".

- Bila sam skoro ljuta zbog ove odluke da ga ponovo vratimo u bolnicu, ali danas sam beskrajno zahvalna doktorki koja je prva prepoznala problem - kaže Lula. - Ispostavilo se da je doživeo novi šlog, i to još opasniji sa krvarenjem.

I ponovo neizvesnost i iščekivanje.

- Ali, nije bilo posustajanja - kaže Lula. - Verovala sam u mog Batu. Junak je to...

Bata se smeši. Sluša je pažljivo. Ispitivački.

- Jedno vreme bio je gotovo u komi. Samo bi se na trenutak probudio, dodirnuo me pogledom i ponovo bi zaspao.

A ona je danonoćno bdela nad njegovom posteljom.

- Neprestano sam ga držala za ruku, milovala i govorila mu o našoj deci i unucima. Prepričavala sam mu događaje iz života, podsećala ga na sve lepo što nam se dešavalo. Znala sam da me čuje - nežno govori Lula.

- Eto, rekao sam vam, ona mene prati i kad spavam - dodaje šarmantni Bata.

I kad su lekari sumnjali, ona nije. Dobio je Bata novu bitku. Za mesec i po dana pridigao se iz bolesničke postelje. Brže nego mnogo mlađi ljudi. Na kućnom lečenju bio je do 6. decembra, kada je smešten u Selters.

- Toliko me bolesti napadalo, kao da su sve bolnice u Srbiji bile moje - kaže Bata. - Tri infarkta, dva bajpasa... Pa, još i ta šećerna bolest. A, i kičmu sam povredio. Sad i ovo... Ali ovde su svetski stručnjaci. Pa podigli su me na noge! Ne mogu da kažem šta je ko tačno učinio za mene, ali zasluge pripadaju svima.

PORODICA UVEK UZ BATU

UZ BATU je i njegova porodica. Sa decom i unucima koji žive na Kubi i u Francuskoj, svakodnevno razgovara, vide se preko Skajpa.

- Samo da se uskoro svi okupimo u našoj Koraćici - kaže Lula.