POTOMCI Nikole Kalabića, komandanta Gorske garde, elitne jedinice JVuO, traže njegovu rehabilitaciju radi povraćaja imovine koja mu je kao "narodnom neprijatelju" konfiskovana bez suđenja. Kalabić je u posleratnoj komunističkoj istoriografiji predstavljen kao jedan od najnegativnijih likova, kolaboracinista i okoreli zločinac koji je izdao čak i svog komandanta Dražu Mihailovića.

Tek sada, posle skoro sedam decenija, slučaj komandanta Gorske garde JVuO ulazi u pravosudnu proceduru, a Viši sud u Valjevu poslao je zahtev istorijskim i vojnim arhivima da mu proslede relevantne podatke i spise.

- Kalabiću nije nikada suđeno već je odlukom Narodnooslobodilačkog odbora proglašen za narodnog neprijatelja i oduzeta mu je sva nepokretna imovina - kaže Miloslav Samardžić, publicista i istoričar Ravnogorskog pokreta. - Komunističke vlasti su 1945. donele odluku po kojoj su "narodni neprijatelji" svi ljudi koje su ubili u građanskom ratu, bilo u borbi ili su likvidrani po naredbi partije. Njima je automatski konfiskovana sva imovina.

“NEPRIJATELjI” U KATEGORIJU "narodnih neprijatelja" po uredbi pobednika iz 1945. svrstavani su i jugoslovenski vojnici koji su od 1941. ratovali u savezničkim jedinicama, a 1943. nisu hteli da pređu u partizane. - U neprijatelje kojima je po automatizmu konfiskovana imovina svrstani su i oficiri i podoficiri kraljevske vojske, koji su bili u zarobljeništvu a nisu hteli da se vrate u Jugoslaviju u strahu da će biti likvidirani - navodi Samardžić. - Oni koji su se vratili, najčešće su bili likvidirani, pa je im je potom oduzimana imovina.

Sagovornik "Novosti" napominje da i pored "ideološkog pročišćavanja" u arhivima postoje hiljade stranica o aktivnosti Kalabića koje ga prikazuju kao osobu drugačiju od ličnosti koju je kreirala posleratna istoriografija. Kao primer drastičnog falsifikovanja istorije on navodi paljevinu Stragara u avgustu 1943, koja se decenijama predstavlja kao nesporan Kalabićev zločin.

- Stanovnici Stragara koji su gledali s brda kako im kuće gore svedočili su da su varošicu zapalili esesovci zajedno sa ljotićevcima, kao odmazdu za napad Gorske garde na nemačku posadu u toj varošici - kaže Samardžić. - Svedočanstva Stragaraca podudaraju se sa dokumentima Nedićeve Državne straže i zvaničnim nemačkim dokumentima. Posle rata je, uprkos očevicima i dokumentima, na osnovu jednog anonimnog pisma zločin pripisan Gorskoj gardi.

Sagovornik "Novosti" tvrdi da je Kalabić smišljeno iskompromitovan jer je bio najsposobniji komandant u JVuO prekaljen u borbama.

- To je priznao i general Đoko Jovanić, komandant Šeste ličke, u intervjuu 2000, u kome kaže da Kalabić nije izdao generala Dražu Mihailovića, već da je to Udbina izmišljotina - kaže Samardžić. - On otvoreno govori da je Kalabić lažno optužen za izdaju jer "htjelo se da se time četnički pokret u potpunosti iskompromituje".

Vesna Dragojević, unuka Nikole Kalabića, među dokaze perfidnih nameštaljki kojima je oklevetan njen deda uvrstiće i Samrdžićevu knjigu "Pravi i lažni Kalabić, sa nalazom sudskog veštaka".

FALSIFIKOVANO HAPŠENjE INFORMACIJE o zarobljavanju Mihailovića koje se nisu poklapale sa zvaničnom jugoslovenskom verzijom događaja, američka štampa objavila je u julu 1946. godine. - Vest je najpre doneo "Herald Ameriken", a potom su je prenosile druge novine. U članku "Kako su ’crveni’ kukavičkom prevarom zarobili bolesnog Mihailovića" od 22. jula 1946. "Čikago dejli tribjun" navodi da je Mihailović kidnapovan avionom sa Titovim komunistima koji su se predstavljali kao saveznički oficiri - navodi Samardžić. Ruža Jovanović, lični kurir generala Mihailovića i poslednji preživeli član Vrhovnog štaba JVuO, potvrđuje ovu verziju. - Nikola nikad ne bi izdao Čiču ni po cenu da ga ubiju! Čuli smo još u Italiji da su neki vojnici koji su hvatali Dražu u šumama oko Drine, imali britanske uniforme. Englezi su ga izdali politički. Englezi su ga izdali u ratu. Englezi su ga predali Titu - uverena je Ruža Jovanović.

Knjiga je nastala posle dva dijametralno suprotna zaključka državnih institucija. Naime, Komisija za pronalaženje posmrtnih ostataka generala Draže Mihailovića, posle uvida u dokumente i fotografije iz Arhive BIA, saopštila je 2009. da je Kalabić nesporno izdao Dražu i da je bio živ bar dva meseca posle njegovog hapšenja. Okružni sud u Valjevu je godinu dana kasnije, na osnovu iskaza svedoka, utvrdio da je komandant Gorske garde bio mrtav 19. januara 1946, dva meseca pre nego što je Mihailović uhapšen.

- Dve državne institucije dale su suprotstavljene zaključke pa sam u pomoć pozvao stručnjake - kaže Samardžić. - Ovlašćenom sudskom veštaku-morfologu Lazaru Cvejiću poslao sam na analizu uvećane Kalabićeve slike snimljene do 1944. zajedno s fotosima iz arhiva BIA iz 1946. na kojima je navodno Kalabić sa oznašima koji su uhapsili Dražu Mihailovića. Cvejić je utvrdio da "Kalabić" iz 1946. uopšte nije Nikola Kalabić!

Prema podacima iz Kalabićeve vojne knjižice, on je bio visok čovek, dok je osoba na fotografiji iz 1946. samo neznatno viša od izrazito niskog oznaša Radenka Mandića.

- Na jednoj od fotografija iz arhiva BIA jasno se vidi okvir nemačkog "šmajsera" u rukama Mandića - kaže Samardžić. - Fotografiju smo poslali kustosu Vojnog muzeja u Beogradu, poručniku Dejanu Milivojeviću, s molbom da izmeri dužinu okvira na šmajseru u prirodnoj veličini, a zatim da na osnovu poređenja dimenzija okvira i Kalabića na slici postavi jednačinu i utvrdi njegovu visinu.

Matematički je utvrđeno da je "Kalabić" sa fotografije bio visok 165,8 centimetara, s tolerancijom od dva centimetra, zbog nesavršenosti slike.

- Pravi Kalabić je bio visok 180 centimetara, a u cokulama 183 cm, što dokazuje da je na slici njegov dvojnik. Isti postupak je ponovljen sa drugom fotografijom, na kojoj je oznaš sa sovjetskim automatom "špagin". Poručnik Milivojević je izračunao visinu lažnog Kalabića od 166,56 cm, što odgovara tolerisanom odstupanju. Matematika kao egzaktna nauka ne trpi istoriografske manipulacije - kaže Samardžić.