Nikola Kalabić - izdajnik ili žrtva?

NIKOLA Kalabić najmanje od svih četnika zaslužuje da bude rehabilitovan. Ovaj osvedočeni izdajnik svog naroda i blizak saradnik okupatora ostao je upamćen po zverstvima nad srpskim civilima.

Ovako je na vest o pokretanju postupka rehabilitacije komandanta Gorske garde Nikole Kalabića reagovao istoričar Venceslav Glišić.

- I meni su, dok sam istraživao ovaj period srpske istorije, nuđene kontradiktorne informacije o njegovom životu i smrti. Ali jedina istina je ona koju mi je svojevremeno poverio Aleksandar Ranković - Nikola Kalabić je izdao Dražu Mihailovića - kaže Glišić.

Našem sagovorniku je tada, tvrdi on, Ranković ispričao i ovo: „Ja sam došao na ideju o igri sa Dražom... Mogli smo odmah da ga likvidiramo, ali smo zbog Zapada hteli živom da mu sudimo... Da bismo ga zarobili bio nam je potreban Nikola Kalabić. Ovog četničkog komandanta trebalo je najpre psihiološki slomiti, proceniti koliko se u njega možemo pouzdati. Krcun i ja smo s njim pojeli jedno tri pileta i obećali mu život ako nam pomogne u hvatanju Mihailovića. On je na kraju pristao i ispunio obećanje... Posle svega smo mu promenili ime i poslali ga u Bosnu. Ali Nikola je produžio da pije i umesto da krije svoj identitet, samo što se nije hvalisao: - Ja sam Kalabić! Naše službe su zahtevale da on bude likvdiran, ali ja nisam dozvoljavao. Premestili smo ga u drugi deo Bosne. Kalabić je, međutim, nastavio po svome, a onda ga je Svetislav Ćeća Stefanović dokrajčio...“

Šest i po decenija porodica Nikole Kalabića pokušavala je da dokaže da je geometar iz Valjeva, saborac Draže Mihailovića i komandant Gorske garde Jugoslovenske kraljevske vojske - mrtav. Komunisti mu posle rata nisu sudili čak ni u odsustvu. O njegovoj sudbini nije ostao dostupan pisani trag.

Sa rešenjem Osnovnog suda u Valjevu kojim je zvanično potvrđeno da je mrtav, njegova unuka Vesna Dragojević, podnela je zahtev za rehabilitaciju svoga dede.

- Želja porodice da se četničkom komandantu Nikoli Kalabiću vrate „ime i čast“, pred sudom otvora pitanje njegove sudbine, a ne njegove rehabilitacije, koja nije pravi termin pošto nije osuđivan - kaže za „Novosti“ istoričar Bojan Dimitrijević. - To se pre može nazvati sudskim utvrđivanjem činjenica iz njegove kontroverzne biografije.

Dimitrijević, koji je kao član državne komisije ispitivao okolnosti hapšenja i streljanja Draže Mihailovića, kaže da Kalabićeva pisma i fotografije iz vremena kada je bio u zatvoru Ozne nedvosmisleno potvrđuju njegovu ulogu u operaciji hvatanja Mihailovića.

- Ponovno otvaranje tih dokumenata smatram dobrom prilikom da se istorijske činjenice provere i da se konačno stavi tačka na ovu epizodu u savremenoj istoriji.

Dimitrijević tvrdi da će rasvetljavanju istine doprineti i rukopis jednog od pripadnika ove službe, Slobodana Krstića, (pisan pre Rankovićevog pada), u kojem se objašnjava da su Kalabića ubili pripadnici srpske Udbe.

- Dobro je da se svi slučajevi otvore i sudski procesuiraju - kaže Dimitrijević. - Prošlo je previše vremena i na ta pitanja treba dati konačne odgovore.