„Evrom“ plaćali u preistoriji

NAJZAD su dešifrovani misteriozni preistorijski predmeti nalik na simbol evra koje srpski arheolozi pronalaze u drevnim skrivnicama u Pomoravlju. Reč je o metalnoj moneti centralnog Balkana starijoj od 2.500 godina, otkriva prof. dr Mile Stojić iz Arheološkog instituta SANU.

- Predmeti u obliku slova e, sa strelastim ispupčenjem, neodoljivo podsećaju na simbol valute EU, pa smo ih u šali nazvali preistorijski evro - kaže profesor Stojić.

- Ovo je dokaz da je čovečanstvo monetarni sistem otkrilo mnogo ranije nego što se do sada smatralo. Prostor Srbije je bio i tada raskrsnica puteva i mesto na kome je, izgleda, osim prve svetske metalurgije stvoren i prvi novac.

Arheolozi su u ostavama, kako nazivaju jame u zemlji iskopane na skrovitim mestima, često nalazili skrivene gomile gotovo istovetnih predmeta, naizgled bez ikakve praktične namene. Najmisterioznije su bile ostave iz sredine 4. milenijuma pre nove ere, u kojima su bile složene stotine veoma sličnih predmeta nalik bakarnim sekirama bez ijednog traga upotrebe. Oni su skriveni u vreme vinčanske kulture, kad je teritorija Srbije postaje kolevka metalurgije.

Bilo je neobjašnjivo, zašto bi neko zakopao najveće dragocenosti tog vremena i zaboravio ih. Ista priča se ponovila s ostavama iz bronzanog doba u kojima je bio skriven ogroman broj sličnih predmeta čija je masa varirala od nekoliko desetina do nekoliko stotina kilograma, a ponekad je prevazilazila tonu. Tajanstvena skladišta po pravilu su pronalažena kraj saobraćajnica u rečnim dolinama, a najčešće duž moravsko-vardarskog komunikacionog pravca u Srbiji.

- Shvatili smo da je reč o svojevrsnim trezorima preistorijskih sredstava plaćanja - kaže profesor Stojić. - To se kosilo s uvreženim teorijama da je novac nastao tek u 8. veku pre nove ere u Grčkoj. Međutim, na centralnom Blakanu još mnogo ranije je postojala moneta.

To dokazuju i takozvane "skitske strelice" iz Pomoravlja i istočne Srbije. Arheolozi su uočili da čudni vrhovi strelica nisu mogli da imaju praktičnu upotrebu, jer su napravljeni tupi i obeleženi rupicama.

- Shvatili smo da je reč o "banknotama" čiju je vrednost obeležavao broj rupica - kaže profesor Stojić. -

Za područje Srbije posebno su karakteristični predmeti od srebra i bronze, ujednačene veličine i težine, koji neodoljivo podsećaju na znak evra. Ove stare monete zadržale su se veoma dugo u upotrebi.

PROPAO IZVOZ

NAJVEĆE preistorijske riznice zakopane su i zaboravljene u bronzanom dobu, od 13. do 11. veka pre naše ere. - Nauku je dugo mučilo pitanje zašto je blago napušteno - kaže profesor Stojić. - Analizom rasporeda "trezora" uvideli smo da su posejani duž puta od Grčke ka centralnoj Evropi, a napušteni su kad je propala velika mikenska kultura, najveći uvoznik metalnih proizvoda iz naših krajeva.