Tesla - čovek koji je stvorio budućnost

DA nije bilo Nikole Tesle, čovečanstvo bi danas bilo siromašna civilizacija, bez tehnologije koja nas je uvela u treći milenijum. Ne bi bilo mobilne telefonije i interneta, planetarne elektronske mreže, upravljanja na daljinu, radija i televizije, helikoptera i fontana, ali i kućnih aparata, teških mašina i turbina koje proizvode struju. Civilizacija bi boravila u naučnom mraku. Nikola Tesla je podario čovečanstvu ogroman broj izuma koji su ingenioznošću rešenja, univerzalnošću primene i pomeranjem mnogih naučnih i tehnoloških granica izmenili sliku sveta.

Zvanično je imao oko 300 registrovanih patenata u 26 zemalja. Pre sto godina je smislio planetarnu razmenu energije i povezivanje ljudi.

Preminuo je pre sedam decenija, na Božić 1943. godine u hotelu "Njujorker" na Menhetnu, u sobi broj 3327 na 33. spratu. Umro je u snu u 87. godini života. Gradonačelnik Njujorka Fiorelo la Gvardija oprostio se od njega rekavši da odlazi "čist genije, pesnik u nauci koji je činio čudesne stvari koje su danas sastavni deo naše civilizacije".

A danas, sedam decenija kasnije, u hotelu "Njujorker", na drugoj američkoj Komemorativnoj konferenciji posvećenoj Nikoli Tesli, srpski izaslanik Vladimir Jelenković iz Beograda podseća:

- Nikola Tesla je čovek koji je stvorio našu budućnost. Svojim životom i delom spojio je tri veka i dva milenijuma. On je vizionarski skicirao globalni umreženi planetarni sistem koji danas funkcioniše.

Konferenciju u Njujorku, kojom se od 5. do 7. januara obeležava sedam decenija od smrti Nikole Tesle, zajedno organizuju grad Njujork, Teslina naučna fondacija iz Filadelfije, hotel "Njujorker" i Vlada Srbije. Na njoj učestvuju, između ostalih, gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, Vuk Jeremić, predsedavajući Generalne skupštine UN, kraljević Filip Karađorđević, svetski šampion u tenisu Novak Đoković, Vladimir Jelenković, Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije, dr Ljubo Vujović, predsednik Teslinog memorijalnog društva... veliki broj naučnika. Među njima: Džejn Alkorn, Nikolas Simos, Alen Sterling, Tom Valone, Gari Peterson, Džim Haredesti, Marko Popović, Vladimir Višnjić... U Hramu Svetog Save, koji je zaštićeni spomenik kulture grada Njujorka, paroh Đokan Majstorović održaće pomen Nikoli Tesli.

- Konferencija u Njujorku, kao i izložba u Muzeju Nikola Tesla u Beogradu, dve su svetske manifestacije kojima se obeležava godišnjica smrti velikog vizionara. Interesantno je da Amerikanci sada prvi put zvanično odaju počast Nikoli Tesli, što se može tumačiti kao priznanje planetarne veličine srpskog genija - kaže dr Ljubo Vujović, čijom zaslugom je Njujork dobio spomen-ploču i aveniju posvećenu Nikoli Tesli.

Srpski genije je rođen u porodici pravoslavnog sveštenika 10. jula 1856. u ličkom selu Smiljanu. Njegovi roditelji Milutin i Georgina osim Nikole imali su sina Daneta i ćerke Angelinu, Milku i Maricu. Školovanje je započeo u rodnom selu, gde je, kada je sa kišobranom u ruci skočio sa drveta, počeo da istražuje tajne nauke. Školovao se u Gospiću i na Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu, nesrećan zbog obaveze prema porodičnoj tradiciji da postane sveštenik. Kada se razboleo od kolere, poručio je zabrinutom ocu da će ozdraviti ako ga pusti da studira tehniku.

Upisao je 1875. godine Višu tehničku školu u Gracu. Četiri godine kasnije zaposlio se kao pomoćni inženjer u Mariboru. Ispunjava očevu samrtnu želju i 1880. diplomira tehniku u Pragu. U Centralnom telefonskom uredu u Budimpešti, gde je počeo da radi, izumeo je obrtno magnetno polje i na preporuku direktora 1882. dobio posao u Edisonovom kontinentalnom društvu u Parizu. Tomas Edison je potom 1884. pozvao Teslu u svoju laboratoriju u Njujorku.

- Edison je u Americi bio heroj elektrike i cele nacije, čovek koji je od nauke napravio kapital. Tesla je bio vizionar bogat idejama, ali ne i novcem. Kako je sa idejama bio daleko ispred svog vremena i ljudi, za mnoge je bio čudak. Uz to, Tesla je bio imigrant. Zato nije bio afirmisan kao naučnik u zemljama zapadnog sveta. Tek kada je savremena tehnologija omogućila realizaciju njegovih projekata, kada je Tesla shvaćen kao pionir planetarnog povezivanja, postao je slavan. Tesla je danas svetska pop ikona, jer se njegovo ime slavi u 30 zemalja sveta i u SAD. - objašnjava Vladimir Jelenković.

Tesla je 59 godina živeo i radio u Americi. I jedini Teslin živi rođak, Vilijam Terbo, unuk njegove sestre, boravi danas u Njujorku. Nikola je u SAD imao dve velike laboratorije, u Kolorado Springsu i na Long Ajlandu. Samo jednom je dozvolio umetničkim fotografima da snime laboratorije i njega okruženog električnim munjama.

- U svojoj autobiografiji, "Moji izumi", Tesla je objasnio da njegov životni san o "Svetskom sistemu bežičnog prenosa" nije postao stvarnost zbog ljudskog neznanja i sujeta. Čovečanstvo tek danas može da razume njegove vizionarske ideje "Svetske stanice", prepoznatljive po čuvenom Teslinom tornju na Long Ajlendu, simbolu Nikolinog projekta da našu planetu uvede u doba telekomunikacija, interneta i bežičnog prenosa signala - kaže Jelenković.

Posle smrti imovina Nikole Tesle je prema sudskoj odluci američkih vlasti 1943. pripala Savi Kosanoviću, sinu Tesline najmlađe sestre Marice. Kao patriota, Kosanović je Teslinu zaostavštinu poslao u otadžbinu.

- Upakovana u 60 različitih paketa, kofera, metalnih sanduka, bačvi, kofera, Teslina zaostavština je stigla u Beograd i smeštena je na Elektrotehnički fakultet. Juna 1952. preneta je u današnji Muzej Nikole Tesle. Mi posedujemo 156.000 Teslinih dokumenata, ali nemamo kompletan registar njegovih radova, jer on nikada nije napravljen. Ne posedujemo ni naučne dokaze o navodnom Teslinom tajnom oružju ili drugim patentima o kojima se ispredaju mistične priče - objasnila nam je arhivista Milica Kesar.

Beogradski muzej, kao naslednik i nosilac autorskih prava srpskog genija, osnivač i saradnik nekih od 250 muzeja koji nose Teslino ime. Muzeju u Smiljanu je posle uništenja Tesline rodne kuće 2006. poslata kopija nučnikove zaostavštine.

Majstori Radomir Putnik i Branislav Juranović, već godinama za muzej izrađuju originalne Tesline uređaje - teledirigovani brodić, Teslin kalem, turbinu bez lopatica, čuveno Teslino Kolumbovo jaje. Ovo jaje urađeno je sada kao poklon za novi Teslin muzej u Njujorku. Muzej daruje i deo zaostavštine hotelu "Njujorker", koji od sobe broj 3327 želi da, kako nam je rekao direktor Džouef Kini, napravi živi muzej.

- Teslino nasleđe utiče na naše svakodnevne živote više nego dela bilo kog drugog velikog čoveka iz prošla dva veka. Naš hotel ljudi posećuju i zbog toga da bi boravili u čarobnoj sobi Nikole Tesle. Mi želimo da "Njujorker", u kome je veliki naučnik živeo deset godina, bude podrška svim ljudima koji vole i promovišu delo Nikole Tesle - rekao je specijalno za "Novosti" direktor Džouef Kini.

Zahvaljujući naučnicima i medijima, poslednjih godina Tesla postaje sve poznatiji i priznatiji u Americi, EU i Kini. Kada je 2011. američki predsednik Barak Obama u Vašingtonu studentima održao govor o američkoj naciji, među ličnostima koje je pomenuo kao graditelje zemlje bio je i Nikola Tesla.

Koliko je danas Nikola Tesla popularan, vidi se po tome što se trenutno o naučnom geniju snima šest filmova, a beogradska muzejska izložba "Teslin čudesni svet elektriciteta" obišla je svet od Beograda preko Madrida i Pariza, stigla do Čikaga, Šangaja i Perta. Videlo ju je milion ljudi. U planu je da ova izložba putuje u Nemačku, Rusiju i SAD, gde će biti u julu postavljena u muzeju Hol nauke u Njujorku.

- Teslu danas svojataju mnogi narodi, ne samo Hrvati, već i Amerikanci, čak i Japanci. Nikola Tesla je bio dovoljno svoj, veći od svog vremena da je imao pravo da bude ničiji. Bio je građanin sveta i ne treba niko da ga svojata - na to podseća Milica Keslar, autorka beogradske izložbe posvećene 60-godišnjici Muzeja Nikola Tesla i 70-godišnjici od smrti velikog genija, koja će biti otvorena ovih dana.

ZAHVALJUJUĆI kampanji "Izgradimo Muzej Nikole Tesle", koju su u Americi vodili komičar Metju Inman iz Sijetla i naučnik Džejn Alkorn iz Njujorka, za otkup imanja bivše Tesline laboratorije na Long Ajlandu i za izgradnju najvećeg Teslinog centra na svetu sakupljeno je u SAD oko tri miliona dolara.

- Proces za otkup zgrade fabrike filmova "Agfa" i 6 hektara placa u Njujorku je u toku, jer treba pripremiti kompletnu dokumentaciju, potpisati ugovore, ali i urediti zemljište na kome se nalazi bivša Teslina laboratorija. Naime, fabrika je poslednjih godina pretvorena u deponiju srebro-nitrata, koji je zatrovao plac, podzemne depoe i tunele, u kojima je Nikola Tesla čuvao svoje uređaje. Kako je grad Njujork naložio vlasnicima fabrike, imanje prvo treba očistiti, da bi se na njemu izgradila nova laboratorija, muzej i Teslin toranj - kaže Džejn Alkorn za "Novosti".

KADA je aprila 1892. Nikola Tesla posetio Gospić, gde je tada živela njegova teško obolela majka, koja je u njegovom prisustvu i umrla, 16. aprila, mesec i po dana potom stigao je prvi i jedini put u Beograd. Bio je gost grada Beograda i Inženjerskog udruženja. Doputovao je 1. juna 1892, a sledećeg dana je imao svečanu audijenciju kod tadašnjeg kralja Srbije Aleksandra Obrenovića.

Tokom boravka posetio je Narodni muzej i Veliku školu, gde se obratio studentima i profesorima, i rekao:

- Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu.

Na proslavi Tesli u čast kod Mostarske petlje pozdravio ga je veliki srpski pesnik Jovan Jovanović Zmaj, čije je pesme prevodio na engleski. Nikola Tesla je otputovao iz Beograda 3. juna 1892.