VELIKI Vetren, vrh planine Juhor ušao je ovih dana na velika vrata u svetsku kulturnu baštinu kroz ”Keltski leksikon” u kom su sabrana saznanja o ovom drevnom narodu. Keltska tvrđava na planinskom vrhu između levačke i moravske kotline je kontrolisala ključne puteve širenja civilizacije i vojnih pohoda i u ovoj enciklopediji je dobila posebno mesto.

Vodeći svetski keltolog, profesor Vaclav Kruta, smatra Vetren jednim od najznačajnijih evropskih nalazišta, a u srpskoj nauci i turističkoj ponudi ono je - zaboravljeno.

- Veliki Vetren je jedino poznato keltsko utvrđenje i metalurški centar južno od Save i Dunava, čije je otkriće izazvalo senzaciju u Evropi - kaže prof. dr Milorad Stojić, iz Arheološkog instituta SANU. Kod nas je, neobjašnjivo, gurnuto u zapećak i ostalo je neistraženo.

Profesor Stojić i ”Novosti” organizovali su ekspediciju na Veliki Vetren da bi utvrdili kako svetski lokalitet izgleda posle 15 godina od otkrića. Do njega smo stigli smo zahvaljujući Saši Matejiću Kecu, jedinom vozaču koji se odvažio da ”nivom” krene do vrha Juhora šumskim putem pod snegom i ledom. Uvek vetroviti Vetren ni po lepom vremenu ne obilazi mnogo ljudi, jer je još uvek tabu u pomoravskim selima gde se prepričavaju čudne priče o licima uklesanim u stene i ogromnim kamenim blokovima.

- Za ”Đavolji grad” na Vetrenu vezane su mračne legende - kaže Tomica Stefanović iz sela Raševica. - Najpoznatija je priča o 14 pustahija, konjanika koji po magli silaze s vrha Juhora i otimaju tek stasale devojke. Oni grakću kao gavranovi koje u ovom kraju zovu - gali.

- Nedavno mi je i čuveni francuski keltolog Gijome ispričao legendu iz njegovog kraja o 14 avetinjskih jahača - kaže profesor Stojić. - A tvrđava na Vetrenu je otkrivena 1997. upravo zahvaljujući opremi 14 keltskih konjanika!

GROM IZ VEDRA NEBA I DAN-DANAS za vrh Juhora vezuje se jedna nerazjašnjena misterija, zašto i po vedrom nebu o ostatke tvrđave udaraju gromovi, kako kažu meštani sela u podnožju planine. Arheolozi pretpostavljaju da bi razlog mogao biti i dosta ostataka keltskih topionica ili metalnih predmeta koji privlače munje.

Grupa lovaca tada je prateći lisicu došla do ogromnih blokova na vrhu Juhora i u rupi među stenama uhvatila životinju upletenu u neku gvožđuriju. Stefanović je slušao kako doživljaj prepričavaju u kafani pokazujući čudne komade gvožđa i parče keramike koji je lisac imao u ustima i pozvao je profesora Stojića koga je upoznao na iskopavanju u Raševcu.

- U liščevoj jazbini otkrili smo keltsku skrivnicu staru 2.100 godina sa opremom za 14 konjanika - seća se profesor Stojić. - Uz četrnaest gvozdenih konjskih đemova izuzetne izrade nalazilo se isto toliko kopalja, tri velika noža i ogrlice, dugmad sa ugraviranim mistični triskelesima -”trokrakim keltskim svastikama”. Pitam se, da li je narodno predanje o 14 pustahija sačuvalo pamćenje na keltske ratnike.

Više od 400 metalnih predmeta sakupljeno je samo ovlašnim pretraživanjem, i arheolozi su od ”Srbijašuma” zatražili pomoć u istraživanjima i dobili hrpu lepih obećanja. Kad su ponovo došli na teren zatekli su užasnu sliku.

- Njihovi buldožeri su razorili jedini očuvan zid utvrđenja - kaže profesor Stojić. - Nadležni se godinama prave gluvi na molbe za sredstva za istraživanja.

Igrom sudbine, profesor Stojić je došao do još jednog fantastičnog otkrića, zahvaljujući padu u otvor u žbunju.

- Upao sam u druidsku pećinu sa obrednom posudom na podu - kaže profesor Stojić. - Takvih građevina od naslaganih megalita ima nekoliko, reč je o jedinstvenom religioznom centru Kelta na jugioistoku Evrope, pravom ”srpskom Stounhendžu”, koji je nažalost još neistražen.


GRAD I KARAULA

TRAGOVI naselja na Velikom Vetrenu postoje još od sredine petog milenijuma, a velika keltska tvrđava sagrađena je u drugom veku pre Hrista. U njenom najnižem delu bila je nekropola sa svetilištima, iznad nje podgrađe s palisadama, a na vrhu Juhora nalazilo se utvrđenje zaštićeno ogromnim kamenim blokovima. Nalazi alata i topionica otkrivaju da se

ovde nalazio i snažan rudarsko-metalurški i privredni centar.

VEČNA TVRĐAVA

KELTSKA tvrđava na Velikom Vetrenu kontrolisala je prostor od čak 1.000 kilometara kvadratnih, naročito raskrsnicu najvažnijeg puta kroz Moravsko-vardarsku dolinu, na pravcu sever-jug i saobraćajnice ka Dunavu dolinom reka Crmnice i Crnog Timoka. Posle odlaska Kelta, u zidine su se uselili rimski legionari, zatim Vizantinci, Srbi, Turci, povremeno Austrijanci i tako sve do 18. veka. U 20. veku Veliki Vetren je ponovo u dva navrata bio srpska tvrđava: 1915. srpska artiljerija je sa ovog planinskog vrha branila povlačenje civila i vojnika dolinom Morave, a 1999. naša protivvazdušna odbrana je sa vrha Juhora branila naše nebo od NATO napadača.