Kući Keli Genčić uskoro spremna za useljenje

DECENIJE života u trošnoj straćari u borskom selu Brestovac, u kojoj je sa bolesnom majkom Dragicom, živela Keli Genčić (18), uskoro će postati prošlost. Kuća od 40 kvadrata, koju je izgradila firma „Steko“, iz Bijeljine, je završena i čeka se samo da se obezbedi nameštaj, neophodan da bi ove dve žene započele novi život.

- Od ljudi dobre volje dobili smo dva kreveta i šporet - krijući oči kazuje Keli.

- Fali nam, međutim, veš-mašina, sto, stolice, frižider, ormar, kuhinja...

Biće nam potrebno i neko grejno telo, jer kuća nije priključena na sistem daljinskog grejanja. U protivnom, u novu kuću, kako nam je kazao Dragan Žikić, predsednik SO Bor, uselićemo se tek na proleće naredne godine.

Ova, prerano sazrela devojka, nikada nije imala svoju sobu. Rođena u Austriji, od oca Viktora Osagije, iz Nigerije, koji ju je napustio još dok je bila beba, sa bolesnom majkom Dragicom prethodnih 14 godina živela je u polusrušenoj straćari, bez struje i vode, u borskom selu Brestovac.

- Gledam ovu kuću i, prosto, ne verujem da ćemo se majka i ja uskoro useliti u nju - ne može, od uzbuđenja, da dođe k sebi Keli, koja je u utorak prvi put spolja videla svoj novi dom. - Rekli su mi da kuća ima dve sobe, hodnik, kupatilo i kuhinju. Ma, to je prava palata...

Keli napominje da se njen život u potpunosti promenio otkako su u njen život ušle „Novosti“.

- Da vaš list nije objavio priču o mami i meni, ona i ja bismo, sasvim sigurno, i ovu zimu dočekale u polusrušenoj straćari u Brestovcu. I, ko zna da li bi tu hladnoću uspele da preživimo i ove godine - komentariše Keli.

Ali, nakon tekstova u „Novostima“, Keli i njena majka su, najpre preseljene u Prihvatni centar, kod borskog Centra za socijalni rad, nakon čega su im ljudi dobre volje napravili i kuću na placu od pet ari u borskom naselju „Slatinski put“.

- Nova kuća, nov život - sigurnim glasom će Keli.

- Imala sam, zaista, težak život. Ali, nije sve za priču. Jedva čekam da se uselim u novi dom i, konačno, kažem zbogom svom starom načinu života.

Keli je, uprkos svim nedaćama, vrlo dobar đak. Trenira rukomet, a kaže i da bi joj uspeh u školi bio znatno bolji da je imala bolje uslove da uči.

- Sećam se da sam do pre nekoliko meseci domaće zadatke radila uz svetlost sveće. Sada, kada sam dobila kuću, po prvi put u životu imam cilj - sigurna je Keli.

- Želim da završim fakultet i da pomažem deci, kako niko nikada od njih ne bi imao sudbinu kakvu sam imala ja. A, kao što sam vam već kazala, bilo je toliko teških trenutaka, koji, verujte, zaista nisu za priču...