PROST drveni krst jedino je obeležje koje ukazuje da u zemlji na visu Bardanjol nadomak Skadra, ali i po okolnim brdima, počiva gotovo 10.000 ratnika srpske i crnogorske vojske. On je jedini znak koji govori o krvi prolivenoj tokom čuvene bitke za Skadar u Prvom balkanskom ratu. Zapušteni grobovi predaka, decenijama zatirani od albanskih komunista, i danas neobeleženi samuju u zaboravu sve tri države u čije su temelje ugrađeni - Crne Gore, Srbije i Albanije.

Pre tačno vek na bedemima srednjovekovne srpske tvrđave iznad Skadarskog jezera crvena crnogorska zastava zamenila je zeleni turski barjak. Tome je prethodila gotovo šestomesečna zajednička borba srpskih i crnogorskih divizija sa turskim snagama u severnoj Albaniji. Hrabra borba i velike žrtve u osvajanju stare prestonice Zete, ali i neočekivani epilog za zelenim stolom, ostavili su trajni ožiljak u pamćenju naroda Crne Gore.

Na ove dramatične događaje podsetili su potomci junaka sa Skadra, kao i Srba iz Albanije, koji su nedavno obišli ratne staze svojih dedova.


KRST PATRIJARHA IRINEJA
CRKVA u albanskom gradu Vraka dobila je nedavno relikviju iz Beograda - krst sa Gospodnjeg groba u Jerusalimu. Po blagoslovu patrijarha Irineja, ovaj dragoceni predmet u Albaniju su doneli hodočasnici Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Širom severne Albanije i danas se vide tragovi srpske prošlosti. Takve su crkve Svetog Srđe i Vlaha na Bojani, Svetog Stevana Skadru, ali i ruševine Bogorodičinog hrama. To su sve zadužbine kraljice Jelene Anžujske i njenih sinova Milutina i Dragutina. Najupečatljiviji beleg srpskog prisustva na tom prostoru je Skadarska tvrđava. Njene bedeme do 15. veka podizale su sve srpske dinastije, a ep o Gojkovici uzidanoj u bedeme živi u tradiciji.

- Srpski grobovi rasuti su pod zidinama skadarske tvrđave, ali i na stratištima Tarabošu, Malom Bardanjolu i Brdici - govori Pavle Brajović, predsednik Udruženja Srba i Crnogoraca u Albaniji "Morača-Rozafa". - To su verovatno najveća neobeležena groblja našeg naroda. Bregove koji se tamo vide nije stvorila priroda, već ljudska ruka koja je pokopavala kosti poginulih vojnika.

Srpski i crnogorski narod koji živi u Albaniji najverniji je čuvar uspomene na poginule u okolini Skadra. Lokalni Srbi bili su prvi koji su pre četiri godine zapalili sveće na vojničkim humkama, ali i obišli sva mesta za koja se pretpostavlja da kriju posmrtne ostatke srpskih i crnogorskih vojnika.

- Locirali smo desetak velikih grobnica, sa hiljadama pokojnika - objašnjava Brajević. - O tome svedoče i ostaci starih spomenika, koje još nije uništio zub vremena. Taraboš, mesto krvave borbe, stenovit je, pa su tu pokojnici tamo zatrpavani kamenom. Njihove kosti, na našu žalost, završile su kao plen divljih zveri.

Skromni parastos jedini je događaj organizovan kao podsećanje na ovu slavnu i bolnu stranicu istorije. Zvanična Crna Gora, Srbija, niti Albanija, u njemu - nisu učestvovale. Okolinom Skadra zbog toga su i danas rasuti komadi srpskih spomenika, a hiljade mrtvih nemaju ni skromno obeležje.

- Prva inicijativa da se obeleži ovo značajno mesto potekla je tek 2008. godine kada smo prvi put obišli sve srpske tragove u Albaniji - kaže Simon Đuretić, višegodišnji saradnik Ministarstva za dijasporu na pitanjima položaja Srba u regionu. - Ovu ideju je prihvatila Ambasada Srbije u Tirani, a podržala je i Mitropolija crnogorsko-primorska. Do danas, međutim, nismo postigli nikakav rezultat.

Prepreka je, kako kaže Đuretić, mnogo. Među najvećim problemima je nenaklonjen stav zvanične Tirane, iako je srpska i crnogorska vojska svojim oružjem načinila prvi korak za stvaranje države Albanije.

- Ni Crna Gora ne pokazuje nikakvo interesovanje za uređenje grobova svojih predaka. Zvanična vlast u Podgorici ničim nije obeležila stogodišnjicu Prvog balkanskog rata - naglašava Đuretić.

Priče o jurišima srpske i crnogorske vojske čitav vek se mešaju sa legendama o Vladimiru i Kosari, zidanju Skadra, mladoj Gojkovici... Njih pamti i prenosi oko 25.000 Srba, koliko se procenjuje da ih danas živi u Albaniji.

Posle decenija progona, pokrštavanja i prisilne asimilacije, srpsko stanovništvo tek poslednjih godina je počelo da se budi. Centar duhovnog života je Crkva svete Trojice u Vraki. Ovo mesto, na sedam kilometara od Skadra, smatra se središtem srpske populacije u Albaniji. Srbi i Crnogorci u ovoj zemlji, međutim, tek su na početku borbe za ostvarenje manjinskih prava koja im pripadaju.


DOBIJEN ORUŽJEM, IZGUBLJEN U LONDONU

BITKA za Skadar trajala je od početka oktobra 1912. do aprila 1913. godine. Na čelu crnogorske vojske bili su prestolonaslednik Danilo Petrović, zajedno sa brigadirima Mitrom Martinovićem i Jankom Vukotićem, dok je srpske trupe predvodio vojvoda Petar Bojović. Grad osvojen oružjem, izgubljen je odlukama velikih sila na Londonskoj konferenciji, koja je ovaj grad uvrstila u sastav nove albanske države.