Kruševac: Ore njive u 84. godini

ALEKSANDAR Petrović (84) iz Donjeg Stepoša, kod Kruševca, bio je višestruki rekorder stare Jugoslavije u proizvodnji kukuruza, višestruki prvak Srbije i Rasinskog okruga. Proizvodio je i 16 tona kukuruza po hektaru. Prvomajska nagrada rada dodeljena mu je za veliki doprinos povećanju produktivnosti rada u poljoprivrednoj proizvodnji, a ukazom Predsedništva SFRJ odlikovan je 7. marta 1984. godine Ordenom rada sa zlatnim vencem.

Njegovi prijatelji kažu da je danas lako dobiti nacionalnu penziju, iako si imao i ako nisi imao rezultate u karijeri. E, pa naš Čika Aca, dodaju, "vlasnik" 60 diploma i 10 odlikovanja za svoj rad u poljoprivredi, ima penziju od tačno 9.941 dinar. Tragom ove informacije odlazimo u Donji Stepoš, da vidimo da li u 84. godini Petrović i dalje zaliva svoje njive i kako živi od te penzije.

- Taman mi to dođe za lekove - prvo je što nam je Čika Aca odgovorio. - Ne znam da li ja imam prava na nacionalnu penziju, ali ne žalim se. Sve što sam u životu zaradio, a bilo je i da se "preliva", uložio sam u proizvodnju. I nisam se pokajao. Odrastao sam u sirotinji i te slike gladi urezale su mi se u glavi.

U dvorištu Ace Petroviće parkirane tri prikolice pune kupusa. "Osam vagona po hektaru bilo je ove godine", "50 tona poljoprivrednih proizvoda" pohvalio nam se Čika Aca. Poljoprivredom se, kaže, bavi od daleke 1955. godine.

- Otac mi je umro kada sam imao sedam meseci, a majka me je ostavila kada sam imao dve godine, pa su me čuvali baba i deda, puka sirotinja - kaže za "Novosti" Aleksandar Petrović. - Gajili su duvan. Čim sam se vratio iz vojske, a bio sam telegrafista, nudili su mi da se aktiviram. Nisam hteo. Hteo sam da budem na njivi.

Po savetu istaknutog naučnika dr Velje Dimitrijevića, Petrovići su preorali livade i počeli da sade kukuruz.

- Počeo sam da sadim hibridni kukuruz SK1 - Zemun Polje, sve do dve trećine njive, a deda negoduje, pa ja kukuruz posadim do dve trećine, a on ostatak svojim, domaćim kukuruzom - priseća se legendarni poljoprivrednik. - Dedin nikne odmah, a moj bude "cviljav". Stručnjaci rekoše da se strpim, a selo se smeje dedi što ga prevario unuk. U julu, moj kukuruz premaši dedin, a deda se krsti i plače od sreće. Tako sam ga ja, ipak, "prevario".

Seljak treba da sluša nauku, Čika Acina je filozofija.

- Na jednom simpozijumu u sali "Vuk Karadžić" u Beogradu zahvalio sam se nauci Jugoslavije, jer ćemo da imamo više hrane u budućnosti, a dr Milorad Piper sa Instituta Zemun Polje, plakao je na te moje reči kao dete - kaže nam Petrović. - Posle sam reklamirao herbicide za HI "Župa", "Galeniku", "Zorku" Šabac, ali nikad nisam uzeo ni dinar. Mislio sam, nek se širi proizvodnja, neka bude hrane! Osnovao sam i Društvo za takmičenje u poljoprivredi, sa oko 500 proizvođača. U okrugu je bilo 8.000 hektara obradive površine. I do 240 vagona pšenice!

Petrović i danas sluša naučnike, a tako i savetuje porodicu, sina Milana, snaju Emilku i unuke Ivana i Novaka.

- Čak 35 godina snabdevao sam fabriku "Merima" svojom hranom, sve što sam proizvodio, prodavao sam dugo prvo zadruzi, a danas dajem na kvantaš, u slobodnu prodaju, restoranima - priča nam Petrović. - Stekao sam dva traktora, 33 priključka, ekonomiju, veliku kuću. Nikad nisam hteo da kupim stan u prestonici. I danas živim od hrane. Bila je suša, ali spavao sam na njivi, polivao s tri motorne pumpe, razvukao 500 metara creva. Duša me boli kad čujem da je Srbija gladna. Država treba da osnuje moderno zadrugarstvo, jer ako to ne uradi, poješće nas zelenaštvo.