Skulptura u Prijepolju: Majka Ružica sa sinovima dve vere

NEOBIČNA skulptura isklesana u granitu - majka Ružica Pejović, sa sinovima iz dve vere - Lukom i Alijom, u tradicionalnim delovima nošnje dva naroda - šajkači i ćulafu, na trotoaru glavne prijepoljske ulice, ispod prozora Muzeja - čeka trajnu lokaciju.

Obojicu sinova Ružica je volela nepodeljenom majčinskom ljubavlju. I onda kada je Risto, jedan od petorice sinova, pre više od jednog veka, promenio veru i, primivši islam, dobio ime Alija Poturak.

Sudbine, usud vremena u Limskoj dolini i nadasve majčina ljubav, inspirisali su dvojicu Prijepoljaca u Beogradu da zavičaju daruju skulpturu “Zauvek braća”, kako su joj učenici ovdašnjih osnovnih i srednjih škola ime dali na nagradnom konkursu.

Majku Ružicu sa sinovima Lukom i Alijom ovekovečio je 1919. godine, u selu Komarani, Andrija Bogdanović, prijepoljski advokat, jedan od 1.300 kaplara, ratnik sa Soluna. Sinovac autora fotografije, Vlada Bogdanović, beogradski biznismen, vlasnik preduzeća “Limes”, pokrenuo je akciju izrade skulpture. Likove majke Ružice sa sinovima Lukom i Alijom u granitu je dletom ovekovečio akademski vajar i profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu Goran Čpajak.

- Motiv je negde u svima nama, intimni - govori Bogdanović za “Novosti”. - Verujem da ovo delo pokreće najlepše emocije. Želeo sam da se sačuva jedno autentično svedočanstvo, deo naše istorije. A potomci tih ljudi lepo žive, sarađuju, poštuju se i posećuju se. Zovu se rođacima, uprkos svim nesrećama i podelama.

Sadašnja lokacija je, podseća Bogdanović, privremena i ako grad pokaže volju - spreman je da finansira uređenje prostora, podizanje česme... Pominje se lokacija ispred Gradske kafane u Valterovoj, te neke druge. Dotle, Prijepoljci zastaju, zagledaju, čitaju poruke: neki ono što osećaju, drugi što žele... Mnogi kažu i da je baš tu “legla”, na pragu Muzeja, “na oku” svima.

IŠLA KOD OBA SINA

UČITELJ i sociolog Sreten Vukosavljević (1881 - 1960), zapisao je u šestoj knjizi nedavno objavljene “Istorije seljačkog društva”, razgovore sa babom Ružicom Pejović. Ispričala mu, zabeležio je, da je Alija, koji je, zbog nasilja, prešao u islam još kao dete - bio vrlo pobožan. Išla je, pričala je, kod obojice sinova.

Na pitanje kod koga više voli da živi, odgovorila je:

- Više kod ovoga balije, kod njega žene ne rade. Baba je ovo govorila šaleći se, ali i sa pola zebnje jer je “balija” pogrdan naziv za muslimane naše krvi - piše Vukosavljević u “Pismima sa sela”.