Predrag Vučković: Feliks je čovek-kometa

FELIKS je izgledao neustrašivo. Njegovo lice izgledalo je kao da je skok sa ivice svemira najnormalnija stvar na svetu. Bio je spreman. Znao je do tančina koji je čovek u timu za šta zadužen, koji šraf čemu služi. Uvežban do krajnjih granica, strpljiv, posvećen... Ni u jednom trenutku niste mogli da vidite da ga je misija makar na sekunud uplašila.

Ovako samo dan posle neverovatnog skoka Feliksa Baumgartnera sa 39.000 metara, za „Novosti“ iz Novog Meksika priča Predrag Vučković. Srpski fotograf je imao privilegiju da od početka bude sastavni deo misije koja je pre dva dana šokirala svet.

- Feliksov let smo pratili iz helikoptera - vraća film posle prespavane noći Vučković. - Helikopter u kom sam se ja nalazio je trebalo prvo da ostvari vizuelni kontak sa njim, a onda je moj zadatak bio da ga slikam. Uspeli smo. Kada je dotakao zemlju, bio je kraj. Čudno sam se tada osetio. Bio sam svestan da smo ispisali jednu stranicu istorije, ali mi je bilo žao što je sve završeno. Znao sam da nema dalje. Feliks je sve oborio.

Nesporno je da je „čovek--kometa“ pomerio granice ljudske hrabrosti i, kako to dvoje obično idu zajedno, ludosti. Kada je stupio na ivicu platforme, Zemlja je izgledala tako mala da bi lako mogao da je promaši. Pred njim je bio ambis dubok nešto više od 39 kilometara. Negde daleko na dnu - pustinjski predeli Novog Meksika. Iako nije sve išlo prema planu (nalazio se na nešto većoj visini od planirane, a kaciga mu se maglila), zakoračio je u nepoznato.

- Videli smo se nakratko kad je sleteo - nastavlja Vučković. - Čestitali smo jedan drugom. A onda smo svi zajedno otišli da slavimo. Adrenalin nas nije napuštao, pa ni onda kada sam posle više od 30 sati legao u krevet. Ne mogu to opisati. I sada mi slike misije stalno vrzmaju po glavi, ne mogu da ih izbacim.

Najveću opasnost za Feliksov život predstavljalo je upravo ono što se i dogodilo u jednom trenutku - nekontrolisano okretanje prilikom pada. To je moglo da dovede do toga da se onesvesti, pa čak i da izgubi život. Za slučaj da izgubi svest, postojala je mogućnost da se padobrani otvore daljinskim komandama iz centra iz koga je čitav događaj praćen.

- Njegovo zdravlje i život ugrožavali su i pritisak, zračenje, veliko ubrzanje - objašnjava dr Aleksandar Bogojević, zamenik direktora sa Instituta za fiziku. - Za sve to on je, ipak, prošao ozbiljnu obuku. Možda je najveću pretnju predstavljao psihološki pritisak sa kojim je morao da se bori.

Dan posle istorijskog leta, Feliks je izašao pred novinare da bi sa svetom podeli svoju - skromnost.

- Stajao sam na vrhu sveta, ponizan. Tada postaneš toliko skroman, zaista ne razmišljaš o obaranju rekorda - ispričao je Feliks. - U tom trenutku sam samo razmišljao o tome da se vratim živ. Teško je opisati kako izgleda probijanje zvučnog zida, pošto to nisam uopšte osetio. Nisam imao predstavu koliko brzo idem zbog specijalnog odela koje sam nosio. Kada sam počeo da se vrtim, pomislio sam da pritisnem dugme za izbacivanje padobrana, ali sam znao da bi to onda bio kraj svega. Na trenutak sam razmislio i nisam želeo da se sve završi. Srećom, uspeo sam da se vratim u prvobitan položaj.

On je rekao da u budućnosti želi da inspiriše nove generacije i da za nekoliko godina pomogne da se obori njegov rekord.

Podaci koje su naučnici i lekari prikupili sa monitora koji su bili prikačeni za Feliksa i pratili reakcije njegovog tela još nisu obrađeni i možemo ih očekivati narednih dana. Analize bi trebalo da pokažu kako se organizam ponaša u tako ekstremnim uslovima, posebno prilikom slobodnog pada brzinom zvuka.

Mnogi stručnjaci smatraju da ovaj podvig nije ništa drugo do - spektakl, jer ostvareni rezultati neće moći da se koriste u istraživačke svrhe, niti će u budućnosti biti od koristi astronautima koji se u svemiru nađu u životnoj opasnosti.

- Neosporno je da je reč o spektaklu prve vrste, ali iako je u sedmogodišnji program uloženo na stotine miliona dolara, nauka njime nije ništa značajno dobila - kaže za „Novosti“ dr Aleksandar Bogojević, zamenik direktora sa Instituta za fiziku. - Kad biste iz spejs-šatla izbacili astronauta u orbitu, on bi se večno vrteo ukrug, ili ako bi ušao u atmosferu, momentalno bi izgoreo. Tu ga nikakavo odelo ne bi spasilo. A tek je besmisleno da će rezultati moći da se koriste da bi se pobošljala bezbednost putnika na komercijalnim letovima u svemir.

Učesnici ovog poduhvata, pa i sam Baumgartner, međutim, tvrde da je skok sa ivice svemira daleko više od „samo“ ekstremnog kaskaderskog trika.

- Ovo je prilika da sakupimo informacije koje bi mogle da doprinesu razvoju mera za spasavanje astronauta i pilota i možda za buduće svemirske turiste - kazao je „Neustrašivi Feliks“, najavljujući svoj podvig. - Dokaz da čovek može da probije zvučni zid u stratosferi i vrati se na zemlju biće korak napred za razvoj procedura za spasavanje na ivici svemira.