KNEZ Pavle našao je večni mir među precima.

U subotu, u 13.15, uz najviše državne počasti, knez je sahranjen u kriptu crkve Svetog Đorđa na Oplencu. Uz njega, u grobnicu porodične crkve Karađorđevića, položeni su i kneginja Olga i knežević Nikola.

Srbija i Topola oprostile su se sa puno emocija od kneza Pavla, jedne od najtragičnijih ličnosti srpske istorije. Posle mimohoda koji je trajao čitavu noć, od ranog jutra ljudi su pristizali sa svih strana da se poklone kneževim senima. Svečarski odeveni, sa svećama i cvećem, na Oplenac su došle čitave porodice iz susednih sela - Vrbice, Čumića, Orašca, ali i iz Aranđelovca, Užica, Loznice, Beograda, Kruševca... Došli su, kažu, da pozdrave knežev povratak u otadžbinu.

Po dolasku princeze Jelisavete, njene porodice i brojnih prijatelja na Oplenac, u 10 časova počeli su liturgija i opelo koje je služio vladika australijsko-novozelandski Irinej sa brojnim arhijerejima. Pomen knezu, kneginji Olgi i kneževiću Nikoli služen je na srpskom i engleskom. Kovčeg kneza Pavla bio je prekriven srpskom zastavom, a druga dva kovčega zastavama sa simobolima dinastije i lovorovim vencima. Po srpskoj tradiciji, na uzglavlju je bilo žito i gorele su sveće.

VOJVODA OD KENTA: POČASTVOVAN SAM!
- Počastvovan sam i srećan što prisustvujem ovom veličanstvenom događaju u srpskoj savremenoj istoriji - kaže za „Novosti“ vojvoda od Kenta.
- Ovo je veliki događaj za porodicu Karađorđević, ali i za sve nas koji smo im bliski i dragi prijatelji i koji ih veoma poštujemo.

Povratak kneževske porodice poklopio se sa stogodišnjicom izgradnje crkve Svetog Đorđa, koju je potomcima ostavio Petar Prvi Karađorđević da se sahranjuju tu, pored velikog vožda Karađorđa.

Princeza Jelisaveta setno je pratila liturgiju. Samo bi povremeno nežno pomilovala unuku Olimpiju, treću ćerku njenog sina Nikolasa Balfura. Pored nje stajali su ćerka Katarina Oksenberg i prestolonaslednik Aleksandar. Posebno dirljiv bio je trenutak kada se njen brat, knez Aleksandar, iako vidno bolestan, u pratnji sveštenstva, sa svećom u ruci, poklonio senima oca, majke i brata.

Ispod kupole hrama na centralnom mestu stajao je kovčeg kneza Pavla. Sa leve strane bio je kovčeg njegove voljene kneginje Olge, sa desne prerano izgubljenog sina Nikole.

Dok je trajala sveta zaupokojna liturgija, pristizalo je sve više ljudi koji su popunili čitav plato ispred crkve i Zadužbine. Vijorile su se srpske zastave, a sve se šarenilo od narodnih nošnji, šajkača, starih vojničkih uniformi, ali i četničkih obeležja. Razgovaralo se među narodom o istorijskim nepravdama koje su večita pratnja i usud Srba, ali čula se i njihova čežnja za povratkom monarhije.

- Kao država treba da smo ponosni jer imamo legitimnu kraljevsku lozu Karađorđevića i naslednika krune - kaže Janja Todorović, književnica. - Naš narod, koji treba da veliča parlamentarnu monarhiju, sa kraljem kao simbolom svih, ubijen je i nema svest dovoljnu čak i o ovom događaju, pa se nije odazvao u meri u kojoj se očekivalo.

PORODICA SAHRANI su prisustvovali prinčevi Majkl od Kenta, Nikolaos od Grčke, knez Aleksandar (Pavlov) Karađorđević, princeza Barbara od Lihtenštajna, prinčevi Mišel i Vladimir Karađorđević. Polaganju posmrtnih ostataka prisustvovali su i ćerka princeze Jelisavete Katarina Oksenberg i njen sin Nikolas Balfur, princeze Brigit i Linda Karađorđević sa decom, prinčevima Mihailom i Đorđem.

Čekajući dolazak predsednika Tomislava Nikolića, sin kneza Pavla, Aleksandar, rekao nam je:

- Ovaj događaj ujedinio je porodicu, a označio početak nove stranice u istoriji Srbije. Zahvalan sam mojoj sestri što je imala mnogo više hrabrosti od svih nas da u Srbiju vrati našeg oca, majku i brata. Znam koliko je bila teška i neizvesna njena borba, ali u mom srcu uvek je imala podršku.

Uz pojanje crkvenog hora oko 12.30 počeli su da pristižu najviši predstavnici države. Među prvima su stigli ministri prosvete Žarko Obradović, kuluture Bratislav Petković i pravde Nikola Selaković. Nešto kasnije u crkvu Svetog Đorđa ušao je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je položio venac na odar kneza Pavla.

Prestolonaslednik Aleksandar rekao je, potom, okupljenim građanima da se i on nada skorom povratku njegovih najdražih, kralja Petra i kraljice Marije.

- Sećam se kako mi je otac, kralj Petar Drugi, koji nažalost još uvek počiva u tuđini, uvek sa ljubavlju i uvažavanjem govorio o knezu Pavlu i kneginji Olgi - rekao je prestolonaslednik. - I ja nosim najlepše uspomene na susrete sa njima. Iskoristimo današnji tužni i svečani skup da se na odru ovog velikog državnika i rodoljuba svi zajedno pomolimo bogu za dobrobit i napredak našeg naroda.

Dok je govorio, prestolonaslednik u jednom trenutku nije mogao da zadrži suze. Okupljeni građani pružili su mu podršku aplauzom i uzvicima „Živeo kralj!“

UDŽBENICI ISTORIJE Kneginja Jelisaveta je, po završetku ceremonije polaganja posmrtnih ostataka svog oca, majke i brata rekla da je ispravljena istorijska nepravda.
- Ovo je čudo. Ispravljena je nepravda i ona više ne postoji. Sada možemo da menjamo udžbenike i bez sumnje idemo u bolju budućnost - poručila je i zahvalila se predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću na lepim rečima koje je uputio u govoru posvećenom njenom ocu.

Potom, zemni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole sahranjeni su u manastirskoj kripti, jedno pored drugog, samo u prisustvu najuže porodice.

Odmah posle polaganja kovčega, princeza Jelisaveta sa „Novostima“ je podelila prvi utisak ovog, kako kaže, veličanstvenog događaja.

- Moja želja da ih sahranim zajedno, jedno pored drugog, ostvarila se - rekla je princeza Jelisaveta.

- Moja patnja je bila duboka, a rane zbog njihovog izgnanstva neprebolne, ali danas, moje srce je spokojno zbog mira koji su moji najdraži našli ovde, uz svoje pretke.


PONOSNI ŠUMADINCI

KNEZA Pavla do mesta u kripti nosili su gardisti Vojske Srbije, a kneginju Olgu i kneževića Nikolu, po starom srpskom običaju, Šumadinci odeveni u narodnu nošnju.

- Čast mi je što sa svojim zemljacima nosim kovčeg kneginje Olge - kaže Ljubiša Vukićević iz Svetlića.

Ponosni su i Radiša Prokić iz Gornje Trnave, Stevan Maksimović iz Čumića, Saša Bošković i Ivan Radović iz Vrbice.

- Nošnju sam nasledio od svog dede pre 42 godine - kaže Dragan Adamović iz Orašca. - Kao da je i tada znao da ću je nositi na ovaj veliki dan.


VLADIKA IRINEJ: UVEK UZ NAROD Vladika australijsko-novozelandski Irinej rekao je, posle bogosluženja u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, da je knez Pavle bio „superiorna ličnost“ i „veliki izgnanik“ koji se, posle sedam decenija, vratio svojoj Srbiji. Govoreći o vremenu pred Drugi svetski rat, vladika Irinej je ocenio da je knez Pavle po svaku cenu želeo da izbegne nove golgote srpskog naroda, da se kao odani državni poglavar opredelio za mir i tako postao prva žrtva neizbežnog bremena svoje tragične epohe. Vladika smatra da je, sa stanovišta onog teškog trenutka u kojem je delovao i sa distance od 70 godina, knez Pavle bio u pravu.

KARAĐORĐEVIĆI JEDINSTVENI

Karađorđevići su zajedno, poručio je sa Oplenca princ Aleksandar Karađorđević.

- Ovo je dan za moju rođaku princezu Jelisavetu, koju volim mnogo, njenu kćerku Katarinu i sina Nikolu - rekao je princ Aleksandar i, da bi pokazao jedinstvo porodice, poljubio Jelisavetu pred kamerama.

Potom su okupljeni građani povikali „Živeo kralj“, a on odgovorio „Živela princeza Jelisaveta“.

Mediji su poslednjih godina pisali o nesuglasicama u porodici Karađorđević.

- Ona je vrlo jaka, to je dobro - kazao je princ Aleksandar.

* * * * * * * * * * * *

PREDSEDNIK SRBIJE TOMISLAV NIKOLIĆ NA CEREMONIJI PORUČIO

ODUŽUJEMO DUG I SKIDAMO TEŽAK TERET

NA početku ceremonije polaganja posmrtnih ostataka predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da će ovim činom Srbija skinuti sa leđa deo teškog tereta koji je sama natovarila na sebe.

- U svetoj srpskoj zemlji ih sahranjujemo, konačno će naći mir u crkvi koju je sagradio kralj Petar II Karađorđević. Danas ćemo da skinemo sa leđa deo teškog tereta koji smo sebi natovarili sami, kada smo se zaslepljeni sadašnjošću odrekli poštovanja vredne prošlosti - poručio je Nikolić.

Predsednik je naglasio da je baš zato ovo veliki dan za Srbiju i da bi svi građani, bez obzira na lična uverenja i verska ubeđenja, trebalo da budu ponosni što odužujemo jedan od najtežih dugova i dug prema precima.

- Potomcima ukazujemo na jedini put kojim mogu da stignu do samopoštovanja i poštovanja drugih, kojim mogu da postanu dostojni svojih slavnih predaka. Koliko je naroda koji su imali u svetu careve, carice, kraljeve, kraljice, kneževe, kneginje? - naveo je Nikolić.

Dinastija Karađorđević je, kako je rekao, delila sudbinu svoje otadžbine, čijem razvoju je značajno doprinela, razvijajući se, ali i prolazeći svojevrsnu golgotu, stradajući zajedno s njom.

- Atentati, progoni, klevete nepravedna osuda samo su deo njihovog stradanja - dodao je Nikolić. Iako je Kraljevina Srbija, naglasio je, bila poštovana u celom svetu, decenijama su generacije đaka učile da je sve dobro proisteklo iz komunizma, a zlo iz monarhije.

- Istina nije samo crna ili bela, već ima hiljadu nijansi i svaki deo naše istorije imao je pozitivne i negativne strane - rekao je Nikolić.

Govoreći o životnom putu kneza Pavla, on je rekao da je nekadašnji regent činio sve što je mogao da Jugoslavija ne bude uvučena u rat.

- U vreme kad se odlučivalo o sudbini zemlje, knez je imao samo dva izbora - da pristupi Trojnom paktu ili da mu se suprotstavi sa slabom armijom - zaključio je Nikolić. Po njegovim rečima, saznavši da su SSSR i Treći rajh pred potpisivanjem pakta o nenapadanju, njegova vlada i Krunski savet odlučili su se za prvu opciju.

To je izazvalo burna negodovanja u zemlji i vojni udar, rekao je Nikolić i dodao da je slabo naoružana i potpuno nepripremljena za rat protiv neuporedivo jačeg neprijatelja, Jugoslavija bila okupirana za svega 11 dana.