Caru Dušanu pristaje oreol

CAR Dušan Silni, jedni vladar iz loze Nemanjića koji nije svetac, može da bude kanonizovan i uvršten među svetitelje, smatraju i istoričari i teolozi. Posvećenje najmoćnijeg Nemanjića, koji je Srpsku pravoslavnu crkvu izdigao sa nivoa mitropolije na nivo patrijaršije, vekovima je bila tabu tema isključivo iz političkih razloga, kažu stručnjaci.

- Kanonizovanje cara Dušana je ostvariva ideja - smatra protojerej prof. dr Radomir Popović, istoričar i teolog, komentarišući ideju grupe istoričara da Sinodu SPC upute predlog za kanonizaciju cara Dušana. - Potrebno je samo da jedan episkop iznese dobro obrazložen predlog pred Sabor, a ne vidim prepreku da se to i ostvari. Ja ću se zauzeti kod naših najuglednijih istoričara da se uključe u taj posao.

Sagovornik „Novosti“ smatra da bi vladar koji je uzdigao SPC na nivo patrijaršije svakako bio i ranije proglašen za sveca da posle njegove smrti 1355. nije došlo do dramatičnih vojno-političkih promena u svetu, koje su dovele do slabljenja i propasti srednjovekovne srpske države.

- Naša patrijaršija obnavlja se tek ujedinjenjem pokrajinskih crkava 1920, a veoma je moguće da zbog tadašnjeg „bratstva i jedinstva“ u Jugoslaviji car Dušan nije kanonizovan - kaže prof. Popović. - U komunističkoj Jugoslaviji to nije bilo moguće, ali danas više nema prepreka.

Sagovornici „Novosti“ naglašavaju da ne stoje primedbe o tome da car Dušan bio samo surovi ratnik i osvajač kome ne pristaje svetački oreol.

- Car Dušan poznatiji je po tome što je pokušavao da stvori veliku pravnu uređenu državu nego po ratovima - kaže dr Dušan Milovanović, istoričar umetnosti koji važi za najboljeg poznavaoca Hilandara i njegovih riznica. - Ne zaboravite da je on bio car „Srbov i Grkov“, u kome su i mnogi i Vizantinci videli obnovitelja urušenog Istočnog rimskog carstva, u svakom pogledu. To je, naravno, izazvalo mržnju vizantijskog cara Jovana Kantakuzena, ali i sitnih srpskih i grčkih feudalaca koji bi u uređenoj državi izgubili moć. U tom svetlu trebalo bi posmatrati i njegovu naglu i misterioznu smrt.

Sagovornik „Novosti“ ističe da je Kantakuzen uz pomoć sitnog plemstva započeo bespoštedni propagandni rat protiv cara Dušana, lansirajući neistine koje i danas navode kao razlog zbog koga najmoćniji Nemanjić nije kanonizovan.

Sagovornici „Novosti“ smatraju da su Kantakuzenovu propagandu kasnije preuzeli Turci, Ugri, Austrijanci, pa i mi sami, zahvaljujući sopstvenom neznanju.

- Kult Nemanjića koji je očuvala crkva sačuvao je srpsku naciju tokom vekova turske okupacije i seoba u krajeve gde je Vatikan pokušavao da „šizmatike“ - pravoslavce - na sve načine privede svom oltaru - nadovezuje se prof. dr Veljko Đurić Mišina.

KANTAKUZENOVA PROPAGANDA

CAR Jovan Kantakuzen, u strahu od Dušanove sile, ali i popularnosti, pokrenuo je propagandnu mašineriju protiv moćnog Nemanjića. - Još od tada datiraju laži da je Dušan izvršio oceubistvo, kao i da je počinio svetogrđe puštajući suprugu Jelenu da šeta po monaškoj republici Svetoj Gori. Koliko su Nemanjići opasni po okupatore i zavojevače, pokazuje činjenica da svi oni vekovima vode bespoštednu, ali bezuspešnu borbu protiv kulta svetih vladara među Srbima.