OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA: LOZANA

Od kada je proteran iz otadžbine moj otac je tragao za domom. I mi, njegova porodica. Zemlje u kojima smo živeli bile su naše utočište od progona, ali ne i mesta sreće i spokoja. Iz bespuća i neizvesnosti, daleko od domovine, kao da smo neprestano putovali ka nigdini. Zato sam danas srećna i ponosna što moje najdraže, oca kneza Pavla, majku kneginju Olgu i brata Nikolu, iz izgnanstva vraćam u Srbiju, na Oplenac - govori princeza Jelisaveta Karađorđević dok setnim pogledom iz crkve u Lozani gde je služena liturgija ispraća kovčege sa posmrtnim ostacima njenih roditelja i brata.

Ekshumacija na Gradskom groblju u Lozani, koje još zovu i "Rusko", počela je u petak, u ranim jutarnjim časovima. Uz princezu Jelisavetu bili su njena ćerka Katarina Oksenberg, sin Nikolas Balfur i Mišel Karađorđević, sin njenog brata kneza Aleksandra. Samo je porodici bilo dozvoljeno da vidi otvorene kovčege sa telima Karađorđevića.

Princeza je posle ovog prizora dugo ćutala.

- Ovo je šok za sve nas. Ponosna sam na moju majku. Ovo je bila njena duga i teška borba. Ali, ona je jaka žena koja je sa puno dostojanstva uspela da pobedi nepravdu i skine ljagu sa imena mog dede, kneza Pavla - kaže princezina ćerka Katarina Oksenberg, poznata glumica, koja je u Lozanu doputovala iz Kalifornije gde živi sa porodicom.

RUSKO GROBLJE Gradsko groblje u Lozani nazivaju i "Rusko", iako u njemu nema ruskih vojnika. Među brojnim poznatim Švajcarcima ovde je, po njenoj izričitoj želji, sahranjena i Koko Šanel. - Lozana ima onu otmenost koja me nadahnjuje i tajanstvenost koja me uzbuđuje - govorila je u smiraju života slavna kreatorka.

I princezin sin Nikolas, koji živi u Londonu, zahvalan je, kaže, svojoj majci što Srbiji vraća kneza, a narodu nacionalno dostojanstvo.

- Znam, ovo je bila misija moje majke. Od dana kada su prognani sa stanice u Topčideru ona sanja ovaj dan. Skidam joj kapu za ono što je učinila - kaže Nikolas, koji je sve vreme bio uz švajcarske patologe dok su obavljali ekshumaciju.

Ponosan je i princezin bratanac Mišel, jedini Karađorđević koji živi u Ženevi.

- Svog dede, kneza Pavla, sećam se kao veoma duhovitog i nežnog čoveka. Nadam se da će o njegovoj ulozi u srpskoj istoriji deca učiti u školama. Žao mi je što je bolest sprečila mog oca kneza Aleksandra da u nedelju bude uz svoju sestru. Ali, poneću mu komad zemlje u kojoj su do nedelje ležali njegov otac, majka i mlađi brat Nikola za kojim je posebno patio - kaže Mišel.

Kovčege sa posmrtnim ostacima kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole Karađorđevića do Beograda će specijalnim vozilom dovesti Flavio Poleti, član administracije grada Lozane.

- To je lična volja gospodina Poletija, kojem dugujem posebnu zahvalnost jer mi je pomogao oko komplikovane birokratske procedure - kaže princeza Jelisaveta.

Istaknuti funkcioner grada Lozane kaže da je, istražujući ulogu i mesto kneza Pavla, spoznao njegov rafinirani evropski duh i inteligenciju, ali i patnju kroz koju je, prognan i optužen za izdaju, prolazio.

MIMOHOD Kovčezi sa posmrtnim ostacima kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole u Srbiju će stići 4. oktobra u večernjim satima i biće izloženi u Sabornoj crkvi u Beogradu do narednog dana, 5. oktobra. Služiće se sveta zaupokojena liturgija i pomen, a narod će moći u mimohodu da oda poštu namesniku, njegovoj ženi i prerano stradalom sinu.

- Njegov povratak kući, uz pretke, istorijski je događaj za srpski narod. Dovozeći kovčege sa posmrtnim ostacima kneza namesnika želeo sam da budem mali deo te istorije - kaže Flavio Poleti.

Posebno dirljiv bio je početak liturgije, koju su u kapeli na groblju služili srpski sveštenici iz parohija u Lozani, Bernu i Cirihu.

- Srbe je uvek pogađalo bolno pitanje razdora i nesloge, ali ovaj čin više je od mog ličnog duga prema najdražima - kaže princeza Jelisaveta. - Zahvaljujući podršci Vlade Srbije i Organizacionog odbora kojem predsedava predsednik Srbije Tomislav Nikolić, sahrana na Oplencu 6. oktobra će biti oganizovana uz državne počasti. Odajući dostojanstveno počast mom ocu, Srbija otvara novo poglavlje svoje istorije. Ta odluka za mene je više od dobre volje države. Povratkom moga oca među pretke, u porodičnu crkvu, moj se krug zatvara. Ali, možda važnije, njegov povratak dobar je znak probuđene sloge našeg naroda.