DECENIJAMA duga rasprava da li je Nikola Kalabić, komandant Gorske kraljeve garde, postao saradnik Ozne i omogućio hapšenje generala Draže Mihailovića postala je tema i za forenzička ispitivanja, čije rezultate u novoj knjizi "Pravi i lažni Klabić" uskoro objavljuje Miloslav Samardžić, publicista i istoričar Ravnogorskog pokreta.

- Obično me optužuju da sam ostrašćen, pa sam ovog puta u pomoć pozvao stručnjake i matematiku - kaže Samardžić. - Nisam imao izbora, posle dva potpuno suprotstavljena zaključka o Kalabiću koje su objavile dve ozbiljne državne institucije.

Sagovornik "Novosti" podseća da je Komisija za pronalaženje posmrtnih ostataka generala Draže Mihailovića, posle uvida u dokumente i fotografije iz Arhive BIA, saopštila 2009. da je Kalabić nesporno izdao Dražu i da je bio živ bar dva meseca posle njegovog hapšenja. Valjevski Okružni sud je godinu dana kasnije, na osnovu iskaza svedoka, utvrdio da je komandant Gorske garde bio mrtav već 19. januara 1946, dva meseca pre nego što je Mihailović uhapšen, pa je prema tome bilo nemoguće da ga je izdao.

SOVJETSKE KRTICE DA su Mihailovića zarobili vojnici u britanskim uniformama, naveo je u još početkom devedestih Dejvid Martin u knjizi "Mreža dezinformacija - Čerčilova jugoslovenska greška". Martin je obelodanio ključnu ulogu sovjetskih špijuna u britanskih obaveštajnoj službi SOE na donošenje odluka o Jugoslaviji.

- Apsurdno je što državna istorija ne priznaje državno sudstvo - kaže Samardžić. - Ako je, prema zaključku suda, Kalabić ubijen u januaru 1946. kako je mogao da odvede oznaše u martu iste godine do Draže? Državna komisija pak ne odustaje od tvrdnje da su fotografije na kojima Kalabić pozira u martu 1946. s pripadnicima Ozne koji su uhvatili Dražu autentične.

Samardžić je ubeđen da je Kalabić na slici iz 1946. sa oznašima dvojnik komandanta Gorske garde. Da bi to dokazao, poslao je uvećane Kalabićeve slike snimljene do 1944. zajedno s fotosima iz arhiva BIA na analizu ovlašćenom sudskom veštaku-morfologu Lazaru Cvejiću.

- Veštak je analizirao tri portreta na kojima je Nikola Kalabić snimljen 1935, 1943. i 1944. godine i četvrti koji je uzet sa najjasnije slike iz 1946. godine. Cvejić je utvrdio da "Kalabić" iz 1946. ima drugačiji oblik glave, obrva, očiju i baze korena nosa od Kalabića na starijim fotografijama. Konačni zaključak veštaka glasi da osoba na fotografiji iz 1946. godine uopšte nije Nikola Kalabić!

Tu istrazi nije bio kraj, jer je, prema podacima iz Kalabićeve vojne knjižice, on bio visok čovek, dok je osoba na fotografiji iz 1946. samo neznatno viša od oznaša Radenka Mandića, koji je bio izrazito niskog rasta.

- Na jednoj od fotografija iz arhiva BIA koje je dobila komisija jasno se vidi okvir nemačkog šmajsera u rukama Radenka Mandića - kaže Samardžić. - Fotografiju smo poslali kustosu Vojnog muzeja u Beogradu, poručniku Dejanu Milivojeviću, s molbom da izmeri dužinu okvira na šmajseru u prirodnoj veličini, a zatim da na osnovu poređenja dimenzija okvira i Kalabića na slici postavi jednačinu i utvrdi njegovu visinu.

Posle matematičkog postupka rezultat je bio isti - "Kalabić" na fotografiji je bio visok 165,8 centimetara, s tolerancijom od dva centimetra, zbog nesavršenosti slike.

- Pravi Kalabić je bio visok 180 centimetra, a u cokulama 183 cm, što dokazuje da je na slici njegov dvojnik. Postupak je ponovljen sa drugom fotografijom, na kojoj se vidi oznaš sa sovjetskim automatom "špagin". Poručnik Milivojević je izračunao visinu lažnog Kalabića od 166,56 cm, što odgovara tolerisanom odstupanju. Matematika je egzaktna nauka, a rešavanje direktne proporcije jednostavno. Zapravo, i istorija je egzaktna nauka, samo što je, posle bezbroj manipulacija, naša javnost to zaboravila - kaže Samardžić.

Po njegovom mišljenju, obmana o Kalabićevoj izdaji je ponovljena da bi se potvrdila stara ideološka istorija.

- Pitanje izdaje ključnih ljudi je tema koju pretendenti na vlast uvek koriste da pokolebaju veru naroda u stare prvake, kako bi se spremio teren za vladavinu novih ideologija. Državna komisija je obmanuta, da bi potvrdila Ozninu verziju istorije iz Brozovog vremena. Drugi cilj obmane o Kalabićevoj izdaji je prikrivanje prave istine o hapšenju Draže Mihailovića.

Samardžić navodi da je prave informacije o zarobljavanju Mihailovića američka štampa objavila još u julu 1946. godine.

- Vest je najpre doneo "Herald Ameriken", a potom su je prenosile druge novine. U članku "Kako su 'crveni' kukavičkom prevarom zarobili bolesnog Mihailovića" od 22. jula 1946. "Čikago dejli tribjun" navodi da je Mihailović kidnapovan avionom sa Titovim komunistima koji su se predstavljali kao saveznički oficiri. Senzacionalne činjenice o zarobljavanju su prenesene iz dokumenta koji je prošvercovan iz Jugoslavije u Francusku, pa u SAD i u ruke američkih državnih službenika. Dokument kaže da su se Titovi sledbenici preobukli u savezničke vazduhoplovce i ukrcali generala bolesnog i bez svesti u avion, pod izgovorom da ga vode u Italiju na bolničko lečenje - navodi Samardžić.