Lozana: Ekshumirana kneževska porodica

LOZANA - OD SPECIALNOG IZVEŠTAČA

PRED mojim molitvama pravda se pokorila. Dve decenije trajala je moja borba da u Srbiju, među pretke, vratim posmrtne ostatke moga oca, kneza Pavla, majke, kneginje Olge, i brata Nikole. Rastali smo se prerano... Godinama, u meni je pulsirao strah od prolaznosti i njihovog zaborava. Danas, u inat smrti i nepravdi, sa ovog mesta verujem u radost i vezujem se za novu nadu - kaže za "Novosti" princeza Jelisaveta Karađorđević dok se približavamo grobovima njenog oca, majke i brata sahranjenih u hladnoj tuđini, na gradskom groblju u Lozani.

Rano je jutro, sunce obasjava aleje. Sve je spremno za ekshumaciju Pavla, Olge i Nikole Karađorđevića. Dok radnici otkopavaju grobove ispod tri krošnje, princeza Jelisaveta Karađorđević ne skriva uzbuđenje. Ovaj događaj, o kojem je maštala, snevala, zalečiće patnju i rane, zbog optužbi i nepravde. Posle sedam decenija života u senci i laži, skinuta je, kaže, mrlja izdaje i zločina.

- Ispunila mi se davnašnja želja da moje najmilije vratim u Srbiju, i da počivaju jedno pored drugog, u miru porodične svetinje na Oplencu - kaže, posmatrajući kako radnici iznose prvi kovčeg, u kojem je telo njenog prerano nastradalog brata Nikole. - Bio je mlad, gotovo dečak, kada je poginuo kraj Londona. Ovde je sahranjen 1954. godine. Bio je to najteži udarac za moje roditelje. Tog dana kao da su prestali da žive - šapuće.

Tih uzdah. Ruka ćerke Katarine Oksenberg na njenoj. Radnici iznose i kovčeg sa posmrtnim ostacima kneginje Olge, na kraju i kneza Pavla. Polažu ih na specijalno vozilo kojim će posle svečane liturgije u crkvi, u Lozani, biti prevezeni u Srbiju. Na sva tri sanduka pravoslavni krstovi. Kovčezi, od vremena sačuvani.

- Još kao da sanjam. Osećanja mi se smenjuju, baš kao i osmeh i suze.

I kao što je njen čukundeda Karađorđe 1804. godine poverovao u čudo i ona danas, kaže, u život veruje kao u čudo. Ponosna je što se posle dvadeset jednu godinu izborila da konačište njenih dragih bude mesto koje porodici i pripada - crkva Svetog Đorđa. I to u danu kada se obeležava stogodišnjica crkve Karađorđevića na Oplencu. Kao srpski vladar, knez Pavle će, po odluci Vlade Srbije, biti sahranjen uz sve državne počasti, 6. oktobra.

- Iako me je otac učio da ne ispisujem stranice gorčine, besa i mržnje, ostali su ožiljci progona, koji su obeležili njegov život i moje detinjstvo - kaže princeza Jelisaveta. - U početku, moje ćutanje bilo je prvi uslov moga spasenja. Ta briga polako je menjala ime i oblik. I kada se činilo nemogućim, maštajući o danu da moje drage vratim u zavičaj i sahranim na Oplencu, uzela sam barjak u svoje ruke. Moj cilj je bio da raščistim istoriju i istinu o mom ocu, velikom knezu. Njegovo je mesto u srpskoj prošlosti. Zablude se mere dužinom trajanja. Uvek sam se pitala: "Čime pred pretke"? I kad je bilo maglovito, jedino tuga i stid bili su jasni i stvarni. Zato danas sa istinom stojim pred potomcima, ali i pred svojom decom i njihovim naslednicima - kaže princeza.

U obližnjoj crkvi liturgiju služe otac Bogoljub Popović, nadležni paroh u Lozani, arhijerejski namesnik za Švajcarsku Stanko Marković, paroh u Bernu, protojerej dr Miroslav Simijonović, paroh u Cirihu.

Knez Pavle rehabilitovan je 2011. godine. Odluku o povratku prognanog srpskog kneza Pavla doneo je Sveti sinod SPC, blagoslovio patrijarh Irinej, a podržala Vlada Srbije.

Sve tri grane Karađorđevića složne su da se knez Pavle, kneginja Olga i knežević Nikola polože jedno pored drugog, u grobna mesta 4, 5 i 6.

- Ja sam utrla put. Nadam se da će tela još nekoliko Karađorđevića, koji su sahranjeni daleko od Srbije, spokoj pronaći u kripti crkve na Oplencu - kaže posle liturgije princeza Jelisaveta. - Kralj Petar počiva u crkvi u Čikagu, kraljica Marija na groblju u Vindzoru. Kraljica Aleksandra sahranjena je na kraljevskom groblju kraj Atine, a kraljević Andrej u Kaliforniji.

Kovčezi sa posmrtnim ostacima u Srbiju će stići 4. oktobra u večernjim satima. Do narednog dana, 5. oktobra, biće izloženi u Sabornoj crkvi, u Beogradu. Služiće se Sveta zaupokojena liturgija i pomen, a počast će moći da im oda i narod u mimohodu.

- U Sabornoj crkvi, oktobra 1923, venčali su se moji roditelji. Ljubav mojih roditelja bila je vilinska bajka - govori nekako laganije, kao da sabira utiske.

- Moju majku, kneginju Olgu, najvišeg plemićkog roda, upoznao je u Londonu, na balu. Mamina baka po ocu bila je sestra ruskog cara, a deda od danske kraljevske loze. A moj otac, sanjar i umetnik u crnom fraku, važio je za najotmenijeg evropskog princa.

Radosni izraz za trenutke prekrije seta:

- Sećam se noći progona. Pre nego što je ušao u voz, na stanici u Topčideru, otac se okrenuo i rekao: "Jadni moj narod". A, evo, uskoro mu se vraća.

- Knez Pavle je rodu dao svoje veličanstveno umeće, bez senke, što je sudska rehabilitacija potvrdila - kaže i Slobodanka Subotić Homen. - Nikada do kraja nije istražena uloga kneza Pavla u potpisivanju Trojnog pakta.

Princeza kaže da njen otac nije govorio o bolnom pitanju razdora u srpskom narodu. Samo je jednom, u Parizu, princu Tomislavu rekao: "Jednog dana će se i o tome čitati".

Državna komisija Demokratske Federativne Jugoslavije 17. septembra 1945. godine proglasila je kneza Pavla Karađorđevića zločincem i izdajnikom domovine. Konfiskovana im je imovina. Tim koji je prikupljao dokaze, na osnovu kojih je amnestiran od najtežih kvalifikacija, sudu je predočio: pakt nije zaključio namesnik, nego Vlada Kraljevine Jugoslavije, uz saglasnost svih politički relevantnih predstavnika, naročito hrvatskih.

Poslednji put, princeza Jelisaveta je videla oca 13. septembra 1976. Bio je na samrti, u američkoj bolnici u Neiju, najotmenijem delu Pariza. Nad njim je bdila njegova supruga Olga.

Te večeri probudio se poslednji put, uhvatio ćerku za ruku i pao u komu.

Umro je sutradan, 14. septembra 1976. Sahranjen je kraj svog Nikija na groblju u Lozani. Njena majka umrla je godinu dana kasnije, u staračkom domu, u Parizu. Sahranjena je pored supruga i sina.