GRUPA istoričara i teologa uskoro će u Patrijaršiji predstaviti elaborat sa zahtevom da se jedini neposvećeni vladar iz loze Nemanjića, car Dušan, proglasi za sveca, otkriva istoričar prof dr Veljko Đurić Mišina.

- Lik cara Dušana na mozaiku iza grobnice već ima oreol, jer se on neformalno već smatra svetiteljem - objašnjava Đurić. - Razlog zbog koga on nije ranije proglašen svecem jesu glasine koje je o njemu širila Vizantija, ljuta zbog toga što je stvorio srpsku patrijaršiju.

Sagovornik "Novosti" otkriva da su antropolozi utvrdili da je prvi srpski car zaista zasluživao nadimak Silni.

- Antropolog, član komisije koja je 1991. otvarala sarkofag, na osnovu veličine pršljenova utvrdio je da je car Dušan mogao biti visok oko 215 centimetara - kaže Đurić. - Lik cara bio je sačuvan na skulpturi sa njegovog sarkofaga koja se nalazila u muzeju u Skoplju, ali ona je odavno nestala.

SPASILAC BEZ REHABILITACIJE PROFESOR Dragoslav Grujić je ceo život spasavao srpsko kulturno blago, a umro je lišen nacionalne časti.
- Prvo su ga u tamnici držali Austrougari, samo zato što je bio jedan od vodećih srpskih intelektualaca - kaže Vladimir Davidović.
- Spasao je Dušanovu grobnicu i mošti, a 1942. od ustaša, iz fruškogorskih manastira, mošti kneza Lazara, cara Uroša i Stefana Štiljanovića. Posle rata je spasavao srpsko kulturno blago koje je opljačkano i odneto u Zagreb. Komunističke vlasti 1945. proglasile zločincem, a presuda do danas nije ukinuta.

Najveći deo srpske javnosti uopšte ne zna da je profesor Radoslav Grujić još 1927. pronašao mošti i delove mermernog sarkofaga cara Dušana u Manastiru Svetih arhanđela kod Prizrena. Vladimir Davidović, dugogodišnji sekretar SANU i jedan od najboljih poznavalaca srpske baštine, otkriva da se delovi Dušanove grobnice i danas nalaze u Skoplju, gde ih je posle iskopavanja doneo profesor Grujić.

- Na osnovu tih fragmenata, crteža i fotografija savremnim forenzičkim metodama moguće je rekonstruisati ne samo sarkofag cara Dušana, već i njegov lik - kaže Davidović.

Najveće blago Svetih arhangela, mošti cara Dušana, sakrivene ispod mramorne ploče i zatrpane hrpom izlomljenih delova sarkofaga, Grujić je rekonstruisao i bio zapanjen da je on izveden u zapadnjačkom stilu.

"Iznad poklopca grobnice koji je bio u ravni s patosom, bio je drugi poklopac od beličastog mramora sa izvajanim visokim reljefom cara Dušana po zapadnom običaju, kome u srednjovekovnoj Srbiji nema primera", zapisao je Grujić u beleškama. Otkopano je i nekoliko prilično očuvanih delova još jedne careve mramorne statue u prirodnoj veličini.

Ova otkrića raspalila su maštu onovremenih sakupljača relikvija i tragača za moštima i legendarnim blagom.

"S velikom mukom čuvani su objekti od razvlačenja mnogobrojnih posetilaca. Nije bio drugog izlaza osim da se oni iz razvalina prenesu u Skoplje i sačuvaju u Muzeju južne Srbije. Bar dok ne nastupe takove prilike da se kod samih razvalina ne bude mogao osnovati i urediti muzej", zapisao je Grujić koji je u staroj Dušanovoj prestonici i osnovao Muzej južne Srbije.

"Takove prilike" za izgradnju muzeja Svetih arhangela ni u Kraljevini ni u socijalističkoj Jugoslaviji nikad nisu nastupile, pa je više od 1.600 kamenih ukrasa ostalo u Skoplju. Grujić je uspeo da u Patrijaršiju u Beogradu donese samo careve mošti koje su tu dugo skrivao. Tek 1968. one su svečano prenesene u Crkvu Svetog Marka, što je izazvalo veliku podozrivost komunističkih vlasti.

- Članovi Savezne i srpske Komisije za verska pitanja smatrali su da je smeštanje sarkofaga u Crkvu Svetog Marka, najveću i najistaknutiju u Beogradu, subverzivno i preti da podseća vernike na Dušanovo carstvo i budi velikosrpska osećanja - kaže profesor Đurić.

Ispostavilo se da je Grujićev poduhvat donošenja moštiju cara najverovatnije spasao ove relikvije od sudbine koju je doživeo carev lik sa sarkofaga u skopskom muzeju.

- Tokom zemljotresa 1963. u Skoplju nestali su delovi reljefa, glava, ruka i šaka cara Dušana - kaže Davidović. - Neki su pričali da su ukradeni, a drugi ih je zemljotres protvorio u prašinu, mada tu sudbinu nisu doživeli drugi kameni ukrasi iz Svetih arhanđela. Mada, istinu govoreći, ostatke Dušanovog sarkofaga niko iz Srbije nije nikada zvanično tražio.