Uzeli čast čuvaru svetinja

UNIVERZITETSKI profesor istorije i teologije Radoslav Grujić je 1927. u manastiru Sveti arhanđeli kod Prizrena pronašao mošti cara Dušana i preneo ih u Beograd. Isti blagi prota spasao je 1942. mošti kneza Lazara, cara Uroša i Stefana Štiljanovića iz fruškorskih manastira koje su pustošile ustaše.

- Svoju najveću ulogu profesor Grujić imao je u Drugom svetskom ratu - zabeležio je pokojni dr Slobodan Mileusnić, nekadašnji direktor muzeja SPC. - Vodio je bitku na dva fronta: zbrinjavao srpske izbeglice iz ratnih područja i spasavao crkveno-umetničke dragocenosti. Njegovim zalaganjem spaseni su i mnogi životi nedužnih ljudi zatočenih u logorima.

Pre nekoliko godina, profesor Grujić je dobio svoju ulicu u Beogradu, ali još važi presuda komunističkih vlasti iz 1945. da je ratni zločinac.

- Reč je o vrhunskom cinizmu, jer su isključivo zahvaljujući dr Grujiću spasene mošti naših svetih vladara i relikvije od kojih je stvoren muzej Srpske pravoslavne crkve - kaže dr Vladimir Davidović, dugogodišnji sekretar SANU i poznavalac tajne istorije srpske kulture. - Akademik Dejan Medaković bio je svedok kad je u aprilu 1942. profesor Grujić na kolenima molio majora Vermahta, barona Rajsvica da spreči uništavanje srpskih svetinja. Rajsvic, Prus i aristokrata, profesor balkanologije u Berlinu, otvoreno je pokazivao da ne voli Hitlera i da simpatiše Srbe.

Baron Johan Albreht fon Rajsvic je pri okupacionom Upravnom štabu za Srbiju imao zadatak da na okupiranim područjima štiti spomenike kulture, pre svega manastire i muzeje. U to vreme Medaković, mladi muzeolog, bio je svedok uzbune koju su izazvale vesti da ustaše čine svetogrđa u fruškogorskim manastirima.

- Profesor Grujić znao je kakva opasnost preti da budu uništene svete srpske mošti koje su izbegle, nošene kaluđerskim rukama, sve stradije seoba pred turskim besom - opisivao je Medaković. - Jaukao je tražeći spasenje i otrčao k Rajsvicu, preklinjući ga da spase mošti srpskih svetitelja. Rajsvic je odmah reagovao i s profesorom Grujićem u štapskom automobilu krenuo je na Frušku goru.

Iz manastira Jazak spasene su mošti Sv. cara Uroša, iz Šišatovca Stefana Štiljanovića, a iz Bešenova mošti Sv. kneza Lazara.

- Mošti su bile oskrnavljene - zabeležio je Medaković. - Izvađene su iz skupocenih ćivota i bačene na pod u manastirskim crkvama. U Beograd su vraćene u običnim mrtvačkim sanducima.

U desetak kamiona spasen je i deo dragocenih ikonostasa, knjiga i relikvije koje su promakle ustašama, od kojih je samo deo posle rata vraćen u hramove i manastire.

- Deo je ostao u Beogradu jer više nije imao gde da bude vraćen pošto su bogomolje uništene - kaže Vladimir Davidović. - Od tih predmeta nastao je Muzej SPC. Slična priča ponovila se i početkom devdesetih.

Posle povlačenja okupatora 1944. godine profesor Radoslav Grujić postaje meta novih vlasti, a prvi kamen na njega bacaju kolege s Beogradskog univerziteta.

- Dušebrižnici nove ideologije 3. aprila 1945. godine donose presudu kojom se profesor Grujić kažnjava udaljavanjem s Beogradskog univerziteta - zabeležio je dr Mileusnić.

U presudi se kao ključni dokaz kolaboracije s okupatorom navodi Grujićev predlog Nedićevoj vladi da organizuje Odbor za registrovanje i opis uništenih Srpskih nacionalnih dragocenosti za vreme Drugog svetskog rata. Presudu su potpisali Ivan Tomić, Pavle Savić (potonji dugogodišnji predsednik SANU), Petar Matić, Borisav P. Stevanović, St. Ćelino, Radomir Aleksić, Milka Radoičić, D. Nedeljković, T. Bunuševac i Đ. Nikolić.

- To nije bio kraj komunističkom bestijanju i progonu prote Radoslava Grujića - zabeležio je Mileusnić. - Odlukom Odbora 4. naselja NO Rejona 1. septembra 1945. godine dr Radoslav Grujić je lišen srpske nacionalne časti i stavljen na listu ratnih zločinaca. Ta nepravda ga je duboko ranila, teško je to odbolovao.

Bolesni i osiroteli profesor umro je 1955. tokom lečenja na Hvaru.

DUŠANOVE MOŠTI

POSLE oslobođenja Stare Srbije, kako su nazivani Kosmet i Makedonija, nastupa period nacionalnog romantizma kad vrhunski srpski naučnici odlaze u Skoplje - Dušanovu prestonicu, i stvaraju Univerzitet, muzej, pokreću naučne listove.

Profesor Grujić 1927. pokreće iskopavanja manastira Sveti arhanđeli kod Prizrena, grobne crkve cara Dušana i otkriva njegove mošti.

- U grobnici zatrpanoj iskidanim i polomljenim građevinskim materijalom nađena je sasvim na dnu mramorna ploča i pod njom pažljivo prebrana hrpa kostiju, naročito pršljenova od kičme i rebara, potpuno belih, kao da su na suncu sušeni. To su nesumnjivo ostaci tela velikoga cara Dušana koje je posle razorenja i pljačkanja manastira Svetih arhanđela i careve grobnice neka pobožna ruka sklonila pod ploču u grobnicu, a sve drugo raznela je sujeverica i pobožnost na razne strane - zabeležio je Grujić.