NISAM ja od onih koji će doći, ispričati šta imaju, reći: "Kupite moju knjigu", i onda otići. Videćemo se još. Nadam se da ću jednom dovesti ženu i sina ovde. Želim da učinim sve što mogu za Srbiju i njene buduće generacije.

Obećanje Nika Vujičića, čuvenog motivacionog govornika rođenog bez ruku i nogu, izgovoreno u petak u slušaonici Pravnog fakulteta, propraćeno je ovacijama. Baš kao što je aplauzom i povicima odobravanja stalno prekidan njegov prvi javni nastup u Srbiji. Više od hiljadu studenata slušalo je Nika u prepunoj "petici" i još nekoliko stotina na video-bimu ispred Pravnog fakulteta. Bili su u publici i supruga predsednika Srbija Dragica Nikolić, Vlade i Ana Divac, Milorad Čavić i, naravno, Nikovi roditelji.

Nik je govorio ubedljivo, duhovito, šalio se na račun svojih nedostataka.

- Volim da se šalim sa ljudima, uostalom, šta će mi učiniti ako ne budem dobar, svakako ne mogu da mi stave lisice - pričao je Nik. - Jednom sam došao na ideju da se obučem kao pilot i da dočekujem ljude u avionu. Predložio sam to jednoj avio-kompaniji i pristali su. Objašnjavao sam ljudima da ćemo leteti novom tehnologijom, a neki ljudi su prihvatali šalu i odgovarali: "Šta, bez krila?".

RAZUMEO SAM RODITELJE - BIO sam u Beloj Crkvi i Zemunu, u mestima odakle potiču moji roditelji - ispričao je Nik. - To mi je pomoglo da razumem stvari o kojima su mu pričali. Njihove porodice napustile su Srbiju šezdesetih godina i preselile se u Australiju. Bili su siromašni i pričali su mi da je bilo trenutaka kada su mogli da jedu i piju samo hleb i vodu.

Iskreno i šarmantno Nik je govorio o najlepšim i najtežim trenucima svog života neprestano ponavljajući da je najvažnije ne odustajati i ne prihvatati poraz.

- Rekao sam ocu da želim da budem profesionalni govornik, a on mi je odgovorio: "U redu, ali prvo završi školu". Tipično srpski, zar ne - pokazao je Nik i zavidno poznavanje ovdašnjeg mentaliteta. - Do danas sam dobio više od 30.000 poziva za nastupe, a mogao sam da ih prihvatim manje od 2.000. Znate koliko ih je bilo na početku? Nijedan. Nula. Zvao sam 52 škole i pitao ih da govorim kod njih i svi su me odbili. Tek su u 53. pristali da me angažuju.

Govorio je o vremenu kada je kao desetogodišnjak pokušao da se ubije jer nije video smisao u svom životu, ali i o tome da i sada ima perioda kada se oseća loše.

- Pre dve godine sam zapao u depresiju uprkos svim svojim uspesima i svemu što sam postigao - otkrio je Nik. - Dve nedelje sam ležao na podu dnevne sobe i plakao. Život nikada nije gladak. Pun je uspona i padova. Nisam od onih koji će vam reći da je dovoljno da mislite pozitivno i da će sve biti u redu, jer znam da nije tako. Ako pokušate i ne uspete stotinu puta, to ne znači da ste promašaj. Jednostavno morate da probate ponovo.

Nik je pozvao studente da se ne dozvole da ih bilo ko ograničava, ali i da ne očekuju da će sve dobiti od države ili bilo koje vlade:

- Koliko još Srbija treba da pati pre nego što shvatimo šta znači biti aktivan? Možda će Srbiji u budućnosti biti još gore, ali ne smete da odustanete. Zbog sebe i svoje dece.


NASTUP U SAVA CENTRU

NIK Vujičić je u petak u 19 sati održao i svoj drugi govor. Nastupio je u prepunom Sava centru, a ulaznice su bile rasprodate nekoliko dana ranije. U publici je bila i grupa od 30 osoba sa invaliditetom iz Kragujevca, Vojvodine i Beograda. Dolazak na Nikovo predavanje obezbedio im je vlasnik škole stranih jezika "Sveti Nikola", Moma Vujačić.