Nik Vujičić: Život je čudo

GOVORIO sam u 43 zemlje pred 4.500.000 ljudi. Upoznao sam predsednike nekoliko država, sretao siročad, seksualne robove, video sam najbolje i najgore od života. Ali ništa od toga nije ostavilo tako jak utisak kao moj prvi susret sa Srbijom 2008. godine.

Ovako se zemlji svojih predaka predstavio Nik Vujičić, jedan od najpoznatijih motivacionih govornika na svetu. Mladić rođen bez ruku i nogu predstavio je u četvrtak srpsko izdanje svoje knjige „Živeti slobodno“. U petak će održati govore za studente na pravnom fakultetu, a zatim pred prepunim centrom Sava. U subotu u Novom Sadu u „Spensu“.

Stigao je na promociju u kolicima koja pokreće stopalom, jedinim udom sa kojim je rođen. Kretao se spretno i samouvereno i isto tako govorio. Na srpskom se zahvalio za ljubav i pažnju koja mu je pružena i ispričao kako je maternji jezik učio od bake i deke.

- Nisam došao ovde da podižem nacionalni ponos, već da podelim nadu - pričao je Vujičić. - Čast mi je da se vratim tamo gde su moji koreni i posebno mi je drago što su sa mnom moji roditelji, Boro i Duška. Kada su me prvi put videli nisu znali kako da me odgajaju, nisu znali da li ću ikada imati nadu u životu. Ljudi ih pitaju kako su uspeli. Uspeli su uz Boga, dan po dan.

I kada priča o najtežim trenucima, Nik govori sa upečatljivim optimizmom. Snaga izbija iz njegovih reči i njegovog stava. Čak i kada se seća najtežeg trenutka svog života.

- Pokušao sam da se ubijem kada sam imao 10 godina - priča. - U školi su me maltretirali vršnjaci, bio sam depresivan. Nisam želeo da budem teret svojim roditeljima. Tri puta sam pokušao da se udavim u 15 centimetara vode. Srećom, nisam uspeo.

Kada je bio dečak, kaže, nije mogao da zamisli da će jednog dana imati prelepu ženu i decu. Patio je zato što nikada neće moći da uhvati ruku svoje žene, da podigne svoju decu. Bojao se da nikada neće moći da bude samostalan.

- Uskoro ću dobiti sina i nedavno smo po treći put otišli na ultrazvuk - otkriva Nik. - Ima ruke i noge, prste... Izgleda zdravo. Lekari su nas pitali da li smo radili test da utvrdimo da nema Daunov sindrom ili neki drugi poremećaj. Nismo, i ne želimo. Neki roditelji to rade i prekinu trudnoću ako dete ima mentalnih nedostataka. Ali čak i sa mentalnim nedostacima ta deca su i dalje božja stvorenja.

Inspiraciju i snagu Nik pronalazi u Bogu i to naglašava. Na promociji pozvao je sve da se zajedno mole za Srbiju. Sklopio je oči i izgovorio molitvu.

- Snovi se zaista ostvaruju. A ako i ne ispadne sve kako ste želeli, to ne znači da ste na ovom svetu bez svrhe. Ako vam se ne dogodi čudo, možda ćete vi za nekoga postati malo čudo - poručio je Nik.

* * * * *
NIK KAO UZOR

Svetski broj dva je zajedno sa majkom Dijanom i ocem Srđanom srdačno dočekao Nika i poželeo mu dobrodošlicu u Beograd. Iskreno mu se Nole izvinio što zbog unapred dogovorenih obaveza neće biti u prilici da ga uživo sluša u „Sava centru“, ali i zahvalio na svemu što radi.

- Moji roditelji će, zato, doći, a ja ću nastaviti da pratim sve što radiš i da uživam u tvojim govorima preko interneta, do sledećeg susreta. Čuo sam da su se rasprodale sve karte, što je odlična stvar. Hvala ti što si u Srbiji, jer nas sve motivišeš i daješ nam snagu da budemo još bolji, i ulivaš nam nadu za bolje sutra - rekao mu je Novak.

Đoković je Nikovim ocu i majci čestitao što imaju tako hrabrog sina, koji je svojom energijom, pravilnim načinom razmišljanja i neverovatnom snagom i voljom uzor mnogim ljudima.

- Imao sam čast i privilegiju da upoznam Nika pre šest meseci u Majamiju, a on je velikodušno prihvatio poziv za našu humanitarnu večeru koju smo nedavno organizovali u Njujorku. Njegova priča inspiriše, kako mene, tako i druge ljude širom sveta. Čovek kad ga sluša, prosto se zapita ko je on ustvari, i ko smo mi? Tek tada vidite koliko ste razmaženi, puni prohteva, dok je Nik toliko pozitivan i vedar, i tako se izvanredno ponaša. To je nešto neverovatno - istakao je Đoković.

(N. Ma.)