SUD u Čikagu prihvatio je tužbu koju su protiv američke kompanije „Militari Profešnal Risorsis (MPRI)“ podnele srpske organizacije U SAD „Žrtve genocida u Krajini“ i „Srpski krajiški odbor“. Američki Srbi tuže američku kompaniju zbog učešća u progonu 200.000 Srba iz Krajine.

Sudija Ruben Kastiljo iz federalnog suda u Čikagu proglasio je državu Ilinois nadležnom za suđenje s obzirom da „MPRI“ ima svoje filijale i poslove u toj državi, a Srbi iz Hrvatske koji su podneli tužbu žive u Čikagu, Milvokiju,Rokfordu i okolnim mestima. To je, međutim, tek prvi korak jer je sud samo prihvatio da se postupak vodi, ne izjašnjavajući se o zasnovanosti tužbe.

Srpska tužba „teška“ je ukupno 10 milijardi dolara, odnosno 25.000 za svakog od 200.000 prognanih. Kompaniji MPRI stavljaju na teret da su instruisali Hrvatsku vojsku kako treba da izvedu „Oluju“ i da su zato odgovorni za etničko čišćenje i ubistva koja su se dogodila tokom te akcije.

Kompaniju MPRI osnovala je grupa bivših američkih oficira 1987. godine. Za sebe tvrde da pružaju „širok spektar usluga u vojnim pitanjima, kako privatnim tako i javnim subjektima“. Pored američkog ministarstva odbrane sarađuju sa više od 40 zemalja sveta a glavne kancelarije su im u Avganistanu, BiH, Nemačkoj, Iraku, Koreji i Kuvajtu.

OBUKA IZVODIO MPRI MNOGI vojni eksperti veruju da hrvatska vojska logistički i taktički ne bi mogla da izvede akciju takvih razmera kao što je „Oluja“ bez obuke MPRI. U prilog tim tvrdnjama idu i zapažanja da je operacija „Oluja“ imala tipične karakteristike taktike američkih oružanih snaga - kombinacija vazdušnih, artiljerijskih i pešadijskih napada uz onesposobljavanje komandnih i kontrolnih mreža. Ipak u američkim analizama objavljenim posle rata navodi se da ova kompanija nije imala značajniji uticaj na oficire koji su rukovodili „Olujom“.

Najvažija stavka u „si-viju“ im je upravo akcija „Oluja“. Uz odobrenje američkih vlasti obuku hrvatskih oficira sproveli su pod nazivom „Program asistencije demokratskoj tranziciji“. Trening je počeo u aprilu 1995. godine u vojnoj školi „Petar Zrinski“ u Zagrebu.

Predstavnici kompanije nisu se zvanično oglašavali u vezi sa detaljima tužbe, ali su neki mediji preneli reči neimenovanih predstavnika koji tvrde da je „smešno optuživati jednu kompaniju za akciju kakva je bila „Oluja“. Isti predstavnik, međutim, navodi i da je Ante Gotovina uoči „Oluje“ posetio centar za obuku u američkom Fort Arvajnu.

- Tuđman je od Bila Klintona dobio zeleno svetlo za početak akcije. Stvari su se dakle odvijale na mnogo višem nivou - prenose hrvatski mediji njegove reči. - Kompanija ne može da bude odgovorna ako njeni partneri svojim delovanjem prekrše nacionalne ili međunarodne norme. U Hrvatskoj je, po ugovoru s MPRI, obuku vršio general major Ričard Grifit, a obuka se odnosila na temu nacionalne bezbednosti i odbrane tranzicionog društva kakvo je tada bilo hrvatsko. Ako je kasnije i bilo kršenja međunarodnih normi ratovanja, odnosno proterivanja i razaranja, za to se ne može okriviti MPRI.

Na osnovu „proporuka“ iz Hrvatse MPRI je naredne godine dobio i posao obuke Vojske Federacija BiH vredan 140 miliona dolara. Osnovni zadatak bila im je prekompozicija Ministarstva odbrane da bi se ujedinile, nekada zasebne, muslimanska i hrvatska vojska. Ugovor je uključivao i razvoj sistema obuke vojnika i uspostavljanje prvog centra za obuku.