Proces za rehabilitaciju generala Dragoljuba Mihailovića, pored toga što izaziva burne političke reakcije u Srbiji i susednoj Hrvatskoj, povod je i da sledbenici četničkog vođe javno rehabilituju đenerala podizanjem spomenika. Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta predložila je ovih dana da se komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću podigne spomenik i da jedna ulica u Beogradu.

Američki ratni veterani iz SAD koje je Ravnogorski pokret spasao u Srbiji obnovili su svoj predlog Beloj kući da se memorijalno zdanje Čiči podigne i u Vašingtonu. Dr Srđan Cvetković, iz Instituta za savremenu istoriju Srbije, smatra da su ovi predlozi znak da je došlo vreme da đeneral Draža dobije svoj spomenik u obe prestonice:

- Mihailović je značajna istorijska ličnost i zato treba da ima spomenik i ulicu u Beogradu. Nelogično je da Josip Broz Tito kao antifašista u Beogradu ima spomenik i ukrašenu grobnicu, a da srpski đeneral Dragoljub Mihailović, takođe kao antifašista, nema nikakvo obeležje u srpskoj prestonici.

BELA KUĆA I TITO Amerika je u vreme predsednika Trumana dala đeneralu Mihailoviću orden. Da ne bi uvredila Tita i komuniste, Bela kuća je prećutala predlog američkih pilota da se podigne spomenik Čiči u Vašingtonu. Ako se politička klima u SAD promeni, možda će Vašington pristati da Draži Mihailoviću podigne spomenik - veruje dr Srđan Cvetković.

Kako tvrdi Miloslav Samardžić, pisac četničke istorije, iz Kragujevca, došlo je vreme da Srbi ponovo, makar i spomenicima svojim junacima, ispišu vlastitu istoriju.

- Istorija socijalističke Srbije je postala nevažeća. Dokazano je da su komunisti falsifikovali istorijske događaje i činjenice i zbog toga je usvojena Rezolucija EU o neophodnosti promene istorija u postkomunističkim zemljama. Đeneral Draža zaslužuje spomenik u centru Beograda, ali i u centru Vašingtona - kategoričan je Samardžić.

Obojica smatraju da mermerne uspomene na Dražu Mihailovića znače samo javno priznanje patriotskih aktivnosti srpskog đenerala, koje su skoro sedam decenija skrivane od javnosti.

- Prvi spomenik Čiči podignut je u manastiru Sveti Sava kod Čikaga 1970. godine. To je postament u sklopu nacionalnog parka, gde je postavljena i bista i lista stradalih četnika. Prvi spomenik Draži u Beogradu je napravljen tek 1991. ali je potom prenesen u Brčko, gde je uništen 2003. godine, jer je „vređao druge narode Distrikta Brčko“ - svedoči Gradimir Marković, srpski aktivista iz Čikaga.

Najpoznatiji spomenik Mihailoviću u Srbiji podigao je SPO na Ravnoj gori, maja 1992. Tokom devedesetih, u dvorištu sedišta lokalnog SPO u Karadžićevoj ulici u Nišu podignut je drugi monument. U Dražinoj rodnoj Ivanjici je 2003. donator Dušan Jovanović iz SAD platio izradu monumenta visokog dva metra i teškog 150 kilograma.

UKUPNO 13 SPOMENIKA Vođi Ravnogorskog pokreta do danas je podignuto ukupno 13 spomenika - u manastiru Sveti Sava i u manastiru Nova Gračanica kod Čikaga, u Srpskom centru u Adelaidi, u Udruženju četnika u Sidneju, u Srpskom klubu u Kanberi, na Ravnoj gori, u kanadskom Binbruku, u porti Crkve Svetog Save u Milvokiju, u Ivanjici, Lapovu, Nišu, selu Subjel, kod Kosjerića, i selu Draževina, kod Višegrada.

Povodom 60 godina od Mihailovićevog pogubljenja, 2006. godine, u Lapovu otkriven je spomenik visok 4,6 metara. Za njegovu izgradnju novac su dali emigracija, Ministarstvo za dijasporu, Ministarstvo kulture i Ministarstvo za trgovinu, turizam i usluge. A u Subjeli, kod Kosjerića, meštani su 2008. podigli spomenik Čiči zato što su, kažu, bili „sto posto četničko selo“.

- Zbog političkih netrpeljivosti prema četnicima spomenici u Brčkom, Nišu, na Ravnoj gori su rušeni i sečeni. Spomenik u Dobrunu kod Višegrada je propao, pa četnici u Draževini planiraju da podignu novi - kaže Gradimir Marković, iz Čikaga, koji je svojevremeno podržao predlog Beloj kući da se podigne spomenik Čiči u Vašingtonu.

Američki ratni veterani, naime, već četiri decenije pokušavaju da podignu ovaj spomenik, ali bez uspeha.

- Amerikanci ne dozvoljavaju da vojni piloti na javnom zemljištu u Vašingtonu postave memorijal đeneralu. Kongres SAD je prvu ideju iz 1970. godine odbio da se ne bi kvarili odnosi sa Titovom Jugoslavijom. Kada su Amerikanci predlog ponovili devedesetih, Slobodan Milošević ih nije podržao. I kada su piloti treći put pre nekoliko godina podneli zahtev Beloj kući, vlasti su negativno gledale na njihovu ideju. Uostalom, zbog nedostatka političke volje Srbije i Amerike još nije završen Četnički muzej u Pranjanima, gde su američki piloti spasavani krajem rata - tvrdi Miloslav Samardžić.