Kulturno blago u Srbiji: Unesku nema ko da piše

SVETSKI poznate lokalitete Lepenski vir i Vinču ni Jugoslavija ni Srbija nikada nisu predložile za listu svetski značajnih kulturnih dobara.

- Na Lepenskom viru živeli su najpametniji ljudi svoga doba, Vinča je bila metropola civilizacije koja se prostirala od Švarcvalda do Crnog mora, u Srbiji je rođeno 18 rimskih imperatora - ističe značaj naše baštine prof dr Miomir Korać, direktor Arheološkog parka Viminacijum.

U Ministarstvu kulture kažu da svako „iole stručan i informisan“ zna da je arheološki lokalitet Lepenski vir prilikom gradnje hidrocentrale „Đerdap“ izmešten s prvobitne lokacije, čime je izgubljena mogućnost da se kandiduje za Uneskovu listu svetske kulturne baštine. Međutim, arhitekta prof dr Branislav Krstić, nekadašnji predstavnik SFRJ u Komitetu za svetsku baštinu Uneska, smatra da je to pogrešna pretpostavka.

- Više kulturnih dobara upisano je u Svetsku baštinu iako su izmeštena, na primer čuveni egipatski hramovi u Abu Simbelu - kaže profesor Krstić. - Na zasedanju Komiteta za svetsku baštinu Uneska 1977. kao njegov član predložio sam da se uspostavi integralno kulturno i prirodno dobro, i to je usvojeno. Lepenski vir i Đerdap ispunjavaju više uslova da budu proglašeni integralnim dobrom Svetske baštine.

Stručnjaci Centralnog instituta za konzervaciju (CIK), vrhunske nacionalne institucije koja se bavi očuvanjem i zaštitom kulturne baštine, otkrivaju da su Lepenski vir izmeštali stručnjaci iz Narodnog muzeja u Beogradu, koji su izmeštali i Abu Simbel zbog podizanja brane u Asuanu. Egipatski spomenik je danas na Uneskovoj listi, a Lepenskog vira tamo nema.

- On bi mogao da bude kandidovan za Uneskovu listu kao integralno prirodno i kulturno dobro, ali Srbija mora da promeni zakon o zaštiti baštine - kaže prof dr Mila Živančević. - Smernice kako to treba da uradimo država je dobila još 2001. od EU. Zakon do danas nije napisan zbog borbe kulturnih institucija za sopstvene interese i više para iz budžeta. Tek prošle godine formirana je grupa pravnika da napravi zakon.

Sagovornica „Novosti“ podseća da su u Beogradu nedavno boravili britanski i nemački arheolozi koji, o trošku svojih zemalja, promovišu Srbiju kao svetsku kolevku metalurgije koja je nastala u vinčanskoj kulturi. Nekoliko dana kasnije i beogradski Narodni muzej, koji je zatvoren već deset godina, obišao je direktor pariskog Luvra, kog je najviše interesovala naša srednjovekovna umetnost.

- Razlozi ovih poseta su politički, jer Evropa ovde traži nesporne vrednosti kojima će pred svojom javnošću opravdati stav da treba da nas primi u EU - kaže prof Mila Popović Živančević. - Nažalost, Evropa je sad agilnija u promociji srpske baštine od nas, jer naša država nema strategiju i ne zna šta hoće.

Sagovornica „Novosti“ ističe Hrvatsku kao državu koja ima vrlo jasne ciljeve i ulaže ogroman napor u promociji svoje baštine, pa čak i prisvaja i tuđu.

- Hrvatska je kandidovala kao svoju nematerijalnu kulturnu baštinu, čak liciderska srca i krajiške ojkalice! Njima se može svašta prigovoriti, ali je za poštovanje napor da promovišu svoju zemlju - kaže prof dr Mila Živančević.

KOJIM PUTEM, SRBIJO

MINISTARSTVA kulture Srbije za četrdeset godina postojanja Uneskove konvencije o zaštiti svetske prirodne i kulturne baštine nisu našla za shodno da tu listu kandiduju Lepenski vir, Vinču, Rudnu glavu, antička nalazišta, većinu srpskih srednjovekovnih manstira, Beogradsku tvrđavu.

Ministarstvo kulture na ovu konstataciju odgovara da je Srbija na kulturnim rutama Evrope prisutna od aprila ove godine. Tada smo, navedeno nam je, pristupili sporazumu evropskih puteva kulture, među kojima su i „Evropski put romske kulture“, „Evropski put tekstila“, „Evropski put industrijskog nasleđa“.