Ispovest iz Sivog doma: Bežim od prošlosti

ALEKSANDAR Vukojević izašao je iz vaspitno-popravnog doma u Kruševacu pre dve godine. Ovaj dvadesetšestogodišnji mladić tvrdih ruku, ali nežnog pogleda, sada je poljoprivrednik u selu Trmčare kod Kruševca, gde živi u mnogočlanoj porodici.

U krug „sivog doma“ ušao je ponovo prvi put pre mesec dana, ali samo da bi prisustvovao obeležavanju 65 godina postojanja ove ustanove.

- Vidim, soba je ista kao pre, ali se „krug“ prolepšao, pun je cveća - komentarisao je Aleksandar, uz konstataciju da se ipak ne oseća prijatno.

- Osuđen sam sa drugarom Čukijem jer sam pokušao da orobim jednu kuću. Imao sam „škorpion“ u ruci. Zajedno smo smešteni u dom. Bili smo čak i cimeri u sobi.

Njegov greh spada u mladalačku ludost. Posle suđenja, za njega VPD Kruševac nije „ni crni zatvor, ni bela kuća“, već „nešto između - sivi dom“.

Najviše ga je, priznaje, iznenadila odluka uprave doma da mu dozvoli da, kao šampion Srbije i vicešampion Evrope u karateu, nastavi da redovno trenira karate u gradskom klubu „Kruševac“.

- Nije mi bilo teško da u domu ustajem u šest sati ujutro, a ležem u deset uveče. Pohađao sam domsku školu i odlučio da izučim pekarski zanat. Lako i brzo sam dobio diplomu pekara, a potom se posvetio uzgajanju cveća i domske bašte - priča otvoreno ovaj mladi čovek, koji se ne stidi da radi.

Prošle su dve godine otkako se mladi karate šampion vratio u svoje selo Trmčare. Prestao je da se bavi sportom, jer je imao tešku povredu na takmičenju u Holandiji, ali je zasukao rukave i sa roditeljima, petoricom braće i četiri sestre radi na imanju od 30 hektara.

- Odslužio sam svoju kaznu, ali i pored toga mnogi ljudi u selu i okolini na mene gledaju kao na momka sumnjivih namera. Znate kakvi su Srbi, više vole ružniju nego lepšu stranu života. Koriste svaku priliku da mi kažu da sam ja kriminalac, da šapuću iza mojih leđa da sam bio u zatvoru. Teraju me da nosim žig i da ne zaboraviim.

Sem roditelja, braće i sestara, kaže da jedino devojka iskreno veruje u njega. Ona studira medicinu i nije napustila Aleksandra ni kada je bio u „sivom domu“.

- Da nema ljubavi moje devojke, ja bih verovatno bio očajan mlad čovek. Ovako, i pored svega ja sam srećan - kaže uz osmeh Aleksandar.

Kao novopečeni pekar, Vukojević ima velike poslovne planove. Namerava sa porodicom da u selu Trmčare otvori prvu fabriku hleba i peciva i da snabdeva sve pekare od Kruševca do Kraljeva.

- Imamo pšenicu i brašno, podigli smo kredit, sagradićeno fabriku koja će da proizvodi najmanje 3.000 vekni hleba dnevno i 250 kilograma drugog peciva - rekao nam je na rastanku Aleksandar Vukojević, i pozvao nas na svečano otvaranje fabrike hleba naredne jeseni.