Lepenski vir kriju od Uneska

OVE godine se navršavaju tačno četiri decenije od usvajanja Konvencije za zaštitu svetske kulturne i prirodne baštine Uneska, a Srbija još nije kandidovala svoja najčuvenija arheološka nalazišta - Vinču i Lepenski vir - za listu najvažnijih dobara čovečanstva, a ne zna se ni kada će. Paradoks je utoliko veći što ceo svet priznaje da su ovi lokaliteti izvorišta evropske civilizacije.

Jer pre oko 9.000 godina u Lepenskom viru nastali su prva arhitektura, urbanizam i monumentalna vajarska dela u istoriji ljudskog roda, a pre oko 7.500 godina Vinča je bila metropola civilizacije koja se prostirala od Švarcvalda do Crnog mora.

Stručnjaci kažu da je za ovakvo stanje najodgovornija državna administracija, jer Konvencija o zaštiti svetske prirodne i kulturne baštine u članu 12 naglašava da vlade država daju predloge za Uneskovu listu.

- Opšte je poznato da je u Đerdapu, na dunavskoj terasi Lepenski vir, između 1965. do 1969. otkrivena jedna od najblistavijih kultura praistorije čoveka - kaže arhitekta prof dr Branislav Krstić. Nekadašnji predstavnik SFRJ u Komitetu za svetsku baštinu Uneska za „Novosti“ kaže da ga je maćehinski odnos države prema proslavljenom lokalitetu zaintrigirao da ispita zašto on 40 godina nije kandidovan za Uneskovu listu.

- Jedan čuveni direktor Zavoda za zaštitu spomenika rekao je da je čuo da nema uslova za kandidovanje Lepenskog vira jer je on izmešten s originalne lokacije - kaže prof. Krstić. - Zaprepastio se kad sam mu rekao da je to pogrešna pretpostavka, jer je više kulturnih dobara upisano u Svetsku baštinu, iako su izmeštena, na primer čuveni egipatski hramovi u Abu Simbelu.

Naš sagovornik naglašava da se 2010. obratio tadašnjem ministru kulture Nebojši Bradiću s inicijativom da se zauzme u vladi da Lepenski vir i klisura Đerdap što pre budu predloženi za upis u listu svetske baštine kao integralno kulturno i prirodno dobro.

- Bradić je bio začuđen da to nije učinjeno i rekao je da će stvar pogurati, ali je ubrzo smenjen, pa sam se obratio novom, aktuelnom ministru, Predragu Markoviću - kaže prof Krstić - još u junu 2011. obećao mi je sastanak na ovu temu, ali do danas nije odgovarao ni na pozive, ni na pisma.

Slična iskustva sa prećutkivanjem i omalovažavanjem vrednosti Lepenskog vira imao je i arhitekta Hristivoje Pavlović, pasionirani istraživač Lepenskog vira i osnivač društava entuzijasta koji promovišu mesto gde se rodila evropska civilizacija.

LEPENCI

ODNOS državnih insitucija prema Lepenskom viru slikovito ilustruju dokumenti kojima je naša vlada predstavila Srbiju u Dunavskoj strategiji EU.

- Lepenski vir se pominje se samo u okviru projekata razvoja marina - kaže prof dr Branislav Krstić, nekadašnji predstavnik SFRJ u Komitetu za svetsku baštinu Unesko. - Taj projekat obuhvata više opština, pa i Majdanpek u kome je „arheološki lokalitet Lepenski vir sa pristaništem“. U strategiju je uneta izrada prostornog plana za Nacionalni park Đerdap, unutar koga je Lepenski vir, ali se on ne pominje. Zaključak je da Vlada ne vidi Lepenski vir kao dobro svetske baštine.