U Pećkoj patrijaršiji, drevnom manastiru, uz tron patrijarha i svetitelja, rad Kancelarije Odbora za Kosovo i Metohiju Svetog arhijerejskog sinoda SPC, obnovljen u jesen prošle godine, „krunisan“ je dokumentacionim centrom. Dragocenim arhivom koji „otvara vidike prošlosti, za putokaz u budućnost“.

Reporteri „Novosti“ bili su prvi novinari kojima su širom otvorena vrata ovog centra, ljubaznošću i razumevanjem vladike Jovana Ćulibrka, vikara patrijarhovog i episkopa lipljanskog. Ovaj arhijerej upravo rukovodi Kancelarijom, sakuplja i čuva sve što je na ruku istini. I u stalnom je bdenju da od zaborava otrgne nekadašnji život kosmetskih Srba iz „beskrajnog plavog kruga“, njihovih progona i seoba.

- Sad tek ima šta da vam pokažem - govori episkop. - Mada, ni trenutak nisam sumnjao da će nam ovi dragoceni dokumenti biti dostupni. Ne samo nama kojima je na poslušanje poverena Kancelarija, nego i drugima koji žele da se bave istinom o našem Kosovu i Metohiji. Istražuju, i u svojim radovima izveste: ko smo, šta smo, kakvu smo golgotu preživeli i kako se borimo da o njoj dostojanstveno svedočimo.

U PLANU I MUZEJ U planu Kancelarije je, kaže vladika Jovan, da ovde nastane i muzej. Zavičajni muzej Metohije i njenog naroda. Jedna kolevka, deo posuđa, tkanica, povojnica, porodična fotografija. Sve što je čuvano i sačuvano moglo bi u ovom muzeju da nađe svoje mesto. Produži život i sećanje.

Pred nama, u obnovljenoj patrijaršijskoj rezidenciji, u prostoru iznad patrijarhovog salona, nimalo luksuznog, ali s dobrom merom uređenog - tri prostorije. Od kraja do kraja svake, među ormanima i policama, traje stalna služba istini. Ovde je više od pet stotina knjiga. Nebrojene beleške i zapisi. Video-materijal. Diskete i mape, u reljefu i na hartiji. Slike ruskih majstora koji su, posle progona iz carske Rusije, na obalu Bistrice bacili sidra. Ali i platna srpskih slikara, poput Gvozdenovića i drugih, koji su svoje radove darovali Peći. Tu su i potonji dokumenti i planovi, izjave međunarodnih zvaničnika, medijatora koji su krojili sudbinu južne srpske pokrajine.

Posebno mesto zauzimaju izdanja o pogromu naroda: od leta 1999. godine do proleća 2004. I kasnije, do ovih dana. Razgledamo fotografije srpskih porodica kojima je u ovom delu Metohije oteto sve što su imale. Tu su i izdanja prevedena na engleski i ruski jezik: potresne sudbine, stradanja, seobe. Pravo, neprocenjivo bogatstvo. Svetlost koja ne da da se zamrači prošlost.

- Prvi, da kažem, eksponat koji je stigao u ovu našu arhivu jeste bogata vojna enciklopedija - vodi nas kroz dokumentaciju vladika Jovan. - Doneli su nam je italijanski oficiri. Spasli je iz poharane biblioteke pećkog garnizona naše vojske, koja se posle Kumanovskog sporazuma povukla sa prostora Kosova i Metohije. Onda su stizali i drugi značajni dokumenti. Donosili su ljudi kad su saznali da je obnovljen rad Kancelarije i da ovde, u manastirskom kompleksu, nastaje dokumentacioni centar. Šta je ko imao, darovao je. Svakim danom takvih dragocenosti je sve više. I svi pomažu koliko mogu: obični ljudi, oficiri, novinari, diplomate. Daruju sve što smatraju da je od značaja i pomoći za rad kancelarije i arhiva.

U središnjoj prostoriji zapažamo tri (najvećih formata) knjige, požutele od trajanja. Na njihovim koricama je vreme potrošilo i boju. Ali je ostao miris tamjana i voska.

- Ovo su knjige utisaka poseta našem manastiru - govori vladika. - Lepota rukopisa. I lepota osećanja. Na svim jezicima sveta.


POZIV

Vladika Jovan Ćulibrk smatra da je veoma važno da narod čuje o namerama Kancelarije da prikupi sve što svedoči o njegovoj prošlosti na prostorima Kosmeta, „sveštene pravoslavne teritorije“.

- Pozivam sve koji imaju bilo kakav dokument, u originalu ili kopiji, knjige, zapise, fotografije, a smatraju da to naša crkva treba da ima, neka se jave Kancelariji, dođu. Ako ne mogu da nas posete, mi ćemo naći načina da, uz zahvalnost, preuzmemo svaki za nas dragoceni dokument.


PRAVOSLAVNA OBELEŽJA

U jednoj od tri prostorije na spratu patrijaršijske rezidencije, u kabinetu patrijarha, u koji prvi put ulaze novinari, uz srpski barjak i druga znamenja državnosti Srbije - miruje drvena stolica u duborezu. U nju su, rukom duboresca, utisnuta pravoslavna obeležja. U ovoj stolici, koja je do ustoličenja patrijarha Irineja bila postavljena na mermerni tron u središnjoj crkvi Patrijaršije, sedeli su blagopočivši poglavari SPC. Od Gavrila Dožića, patrijarha Vikentija, Germana do patrijarha Pavla. Na njenom mestu, u crkvi Svetih Apostola, danas je živopisna, ručno izrađena i ukrašena rukom monahinja iz grčkog manastira Orimlje. Dar patrijarhu Irineju za ustoličenje.