Srbija na vinskom putu

SRBIJA se nalazi na idealnom mestu i ima savršenu klimu za vinogradarstvo, vinarstvo i vinski turizam, ali nijednu od tih prednosti zasada ne koristi dovoljno, kažu poljoprivredni i ekonomski stručnjaci. Svetla tačka u ovdašnjoj vinogradarskoj priči su ozbiljni proizvođači vina, posvećenici posla koji nisu krčili čokote već ulagali u sađenje novih i kupovinu opreme. Danas ti vinari ne mogu da zadovolje ogromnu potražnju njihove robe ni na domaćem tržištu, iako su konkurentni i na inostranom.

- Tajna njihovog uspeha je u pravilnom uzgajanju ograničenih količina grožđa od kojih se dobijaju visokokvalitetna vina - kaže prof. dr Slobodan Jović s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, vodeći srpski ekspert za vinarstvo.

- Naši najbolji proizvođači su i pioniri vinskog turizma koji može da donese ogromne prihode celokupnom stanovništvu vinskih regiona i razvije druge privredne grane.

Sagovornik „Novosti“ naglašava da vinski put mora da bude doživljaj za sva čula gosta, kome se ne prezentuje samo vino već i ugostiteljski, turistički i poljoprivredni proizvodi vinarskog kraja.

- Srbija zasada ima svetle tačke na zamišljenim vinskim putevima, ali ovaj vid turizma je još u povoju - kaže prof Jović, koji je prvi u Srbiji promovisao ideju o stvaranju vinskih puteva. - Država jeste poslednjih godina uložila mnogo u obnavljanje vinograda i podruma, ali to još uvek nije dovoljno da bi se formirao pravi vinski put. To je posao za timski rad vinogradara vinara, kulturnih i turističkih stručnjaka koji zajedno moraju da osmisle kompleksan proizvod za posetioce.

Naš sagovornik ističe da je neophodno primeniti stroge kriterijume, od kvaliteta vina, preko hrane do ugostiteljskih i pratećih sadržaja vinskih tura, jer to stvara lidere čiji primer moraju da slede i ostali. Kao primer dobre rute on navodi izlet koji počinje posetom vinariji Zadužbine Kralja Petra u Topoli.

- Iako ima možda najslabije uslove za proizvodnju, ona nudi perfektna vina kao što su sovinjon beli, suveren, burgundac. U podrumu je lepa izložbena postavka, nedaleko su crkva i zadužbina, kao i dobar restoran - nabraja profesor Jović. - Samo pet kilometara dalje nalazi se podrum „Aleksandrović“ koji je veoma interesantan, a nije daleko ni podrum Mije Radovanovića u Krnjevu, koji je izuzetan domaćin. To je primer zaokružene vinske ture u kojoj ima šta da se proba vidi i čuje.

Ovaj stručnjak preporučuje i obilazak Župe gde se nalazi veliki podrum Radenković i nešto manji, ali veoma dobri, vinari Spasić i Minić. Svi ovi vinari, iako su sjajni domaćini, niko od njih nema kompletnu turističku ponudu - nekome nedostaje smeštaj za prenoćište, generalno je slaba ponuda hrane, a nedostaju i informativni centri za turiste.

U Udruženju vinogradara i vinara kažu da je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja uz pomoć lokalnih turističkih orhanizacija učinilo dosta tokom protekle dve godine na identifikaciji, mapiranju i obeležavanju vinskih puteva.

- Dobro bi bilo da Ministarstvo u sledećem sazivu uspe da izdvoji i neka značajnija sredstva za one registrovane proizvođače koji bi želeli da investiraju u poboljšanje ili izgradnju prihvatnih kapaciteta, jer je taj vinski turizam, uz verski, jedan od najperspektivnijih - kaže predsednik Udruženja Gvozden Radenković.

Iako su vinski putevi definisani, još uvek nijedna institucija nema podatke koliko gostiju njima prolazi, gde se i koliko dugo zadržavaju, šta i koliko kupuju.

- Projekat „Puta vina kroz Srbiju“ s devet vinskih puteva i dve vinske oaze praktično još nije zaživeo - priznaje izdavač Zoran Rapajić, autor projekta mapiranja vinskih ruta koji je radio za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. - Tek u poslednje dve godine postavlja se saobraćajna vinska signalizacija duž puteva Srbije, svaka staza i vinograd sad su obeleženi satelitskim koordinatama. Ide se dobrim putem, ali problem je što kod nas nema mnogo vinarija koje mogu da prime posetu punog autobusa putnika i pruže im sve što je potrebno.

PROBLEM srpskog vinskog turizma nije u vinarima već u tome što put vina nije kompletno osmišljen, čak ni marketing nije valjan, smatra profesor Jović.

- Reklame turističkih agencija su često akademski dosadne i do zlaboga duge, pa uplaše potencijalne turiste koji žele zabavu i uživanje. Bitna je i cena tura, koja je sada dosta visoka u odnosu na ponudu.