Sudbina samohrane majke: Ne ostavljam sina

U MATERINSKI dom, u Zvečanskoj 7 u Beogradu, došla je u sedmom mesecu trudnoće. Ž. A. (27), iz Šapca, bila je sama, ostavljena, bez novca i vere u budućnost. Danas, sa osmomesečnim sinom u naručju pokušava da uz pomoć stručnjaka napravi korak ka sigurnijem životu.

- Isplakala sam sve svoje suze. Zbog sina, ma koliko bilo teško, moram napred - kaže Ž. A., koju je trudnu napustio partner s kojim je dve godine pokušavala da ima potomstvo.

Otac, ugledni Šapčanin, načelnik u policiji, i brat, besni što ih “nije na vreme slušala”, okrenuli su joj leđa i - bravu! Nije imala kuda. U nadležnom centru za socijalni rad predložili su joj Materinski dom u Beogradu u kojem je ubrzo pronašla i utehu i utočište.

- Oko mene su bili samo neizvesnost i strah - govori Ž.A. - Mislila sam da je dete kruna naše ljubavi, a umesto sigurnosti i sreće koju mi je obećavao, čovek koga sam volela bez reči je otišao. Bila sam u četvrtom mesecu trudnoće, bez podrške porodice, bez sigurnog posla i dinara u džepu.

D., iz sela Radoševa, kraj Arilja, nikada nije došao da vidi sina.

U Materinskom domu, u kojem ima obezbeđen smeštaj, hranu, odeću i opremu za bebe, Ž. A. može ostati do dečakovog prvog rođendana. Kuda i kako dalje?

Neizvesnost koja ih čeka kad napuste Dom, preteško je breme i za još osam štićenica iz svih krajeva Srbije, koliko ih je trenutno u ovoj jedinstvenoj ustanovi u našoj zemlji.

- Pomažemo im da steknu samopouzdanje i prepoznaju posao kojim bi mogle da se bave - kad izađu odavde - kaže psiholog, Milena Đorđević.

Nije lako jer je većina štićenica bez škole, radnog iskustva, bez krova nad glavom, ikakve podrške... U domu se zato organizuju tromesečni i šestomesečni kursevi kuvanja, rada u marketima, kozmetičkim salonima... U saradnji sa centrima za socijalni rad i pojedinim nevladinim organizacijama, stručnjaci daju preporuke poslodavcima, pomažu mladim majkama da dođu do posla i tako osiguraju egzistenciju za sebe i dete.

- Svih devet majki, od kojih je jedna trudnica, i njihovih devetoro dece žrtve su poremećenih porodičnih odnosa - kaže Kosta Gajić, socijalni radnik. - Učimo ih i podstičemo da su one bavezne da brinu o svom detetu.

Iako im je patnja zbog odbačenosti zajednička, svaka priča je posebna. Nema, međutim, pravila. Nisu sve štićenice iz siromašnih sredina, neobrazovane. Mnoge od njih su bile ostavljena deca. Neke su živele u zgradi preko puta, u Zavodu za smeštaj dece i omladine bez roditeljskog staranja, u Zvečanskoj 7. Sudbine majki i dece prepliću se na ovoj adresi.

- Želim da moj sin odrasta voljen - kaže Ž. A. - Moji roditelji su se davno razveli, majka je živela daleko od mene i brata i znam koliko roditelj nedostaje. Zato nikada ne bih napustila sina.

Ž. A. planira da se zaposli u prodavnici ili pekari. Nedavno se srela sa ocem i bratom. Pokazala im je sina. Obećali su da će joj pomoći da plaća privatno stan, u Borči. Tu će i dete ići u jaslice.

One odvažnije štićenice, poput Ž. A. su, nažalost, i malobrojnije. Mnogo je više uplašenih žena koje ne znaju gde će s detetom u naručju kada prođe tih godinu dana.

- Kad očevi nestanu, obično je to zauvek. Vrata roditeljskog doma devojkama najčešće budu zatvorena, a izuzetno je važno da im upravo njihova pruži podrške - kaže psiholog Milena Đorđević.

Neke majke iz straha - odustanu od borbe da ostanu uz svoju bebu. Brigu tada preuzimaju socijalni radnici koji bebe smeštaju u Dom za nezbrinutu decu ili ih daju u hraniteljske porodice. Neka deca budu usvojena!