Vraćanje imovine Hrvatskoj: Časna reč odnela ikone

VIŠE od 18.000 muzejskih predmeta i pokretnih kulturnih dobara koja su tokom rata spasena od uništenja i doneta u Srbiju, već su vraćeni Hrvatskoj u periodu od 2001. do 2011. godine.

Njihov tačan spisak, kažu u Ministarstvu kulture, nemaju!

Ova institucija nije postavila ni pitanje recipročnog vraćanja srpskih kulturnih dobara opljačkanih za vreme NDH-a! A spreman je novi spisak sa još 1.065 predmeta koji su devedesetih spaseni od ratnih uništavanja i stigli sa prognanim Srbima u maticu. Naša država se obavezala da će ih do kraja sledeće godine sve vratiti, restaurirane. Po izjavama hrvatskih zvaničnika, ne samo u pravoslavne svetinje već i u hrvatske muzeje i galerije.

Obaveza da se to uradi definisana je protokolom koji su 23. marta potpisali srpski ministar kulture Predrag Marković i njegova koleginica iz Zagreba Andrea Zlatar Violić, a na osnovu hrvatskog Zakona o utvrđivanju ratne štete i Uputstva za primenu ratne štete(?!).

- Sada ispada da smo „pokrali“ svoju baštinu koju je devedesetih Ministarstvo kulture Srbije s Muzejom SPC izmestilo iz naših manastira i crkava koje je rat ugrozio isto kao i 1941. godine - kaže Milojko Budimir, generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske. - Iako je reč o kulturnom blagu koje je prvenstveno vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, ono se prikazuje i vodi kao kulturno blago hrvatske države. A reč je samo o ostacima ostataka srpske kulturne baštine koja je za vreme građanskog rata, ali i posle ratnih sukoba, nestala ili uništena na području Hrvatske. Da apsurd bude veći, one koji su preneli i od sigurnog uništenja spasili ovo blago sad predstavljaju kao „pljačkaše“. Ispada da su Srbi pokrali svoje ikone, a najtužnije je što se problem tako predstavlja i u delu srpske javnosti.

Naš sagovornik tvrdi da je upravo on sa saradnicima posle dolaska s kolonama izbeglica nakon „Oluje“ pravio spisak spasene baštine i dao ga Ministarstvu kulture. I za njega je tajna da li se on koristio i da li se koristi za vraćanje srpske kulturne baštine u Hrvatsku.

U Protokolu piše da „Republika Hrvatska na osnovu Zakona o utvrđivanju ratne štete i Uputstva za primenu ratne štete“ potražuje od Srbije 28.843 muzejskih predmeta i 3.097 kulturnih dobara iz manastira, crkava i privatnih zbirki, kao i arhivsku i bibliotečku građu. Oni koji su brinuli o toj kulturnoj baštini posebno upozoravaju na to da niko ne zna koji su to, od 18.718 pokretnih kulturnih dobara, koliko ih je navedeno u ovom dokumentu, vraćeni u Hrvatsku od 2001. do 2011.

- Kad sam došla na dužnost 2008, godine nijedan spisak vraćenih predmeta nisam zatekla. Arhiva mešovite komisije za povraćaj je bila potpuno prazna - kaže Dušica Živković, pomoćnik ministra kulture i predsednik mešovite srpsko-hrvatske komisije za povraćaj kulturnih dobara. - Trebalo mi je nekoliko meseci da uđem u problematiku.

- To je bio uslov da se ponovo uspostave diplomatski odnosi između naših zemalja. Dali smo predmete Hrvatima bez ikakvih potpisanih sporazuma, maltene na reč! - objašnjava Despotović. - Posle toga su diplomatski odnosi uspostavljeni. Sporazum o povraćaju kulturnih dobara potpisan je godinu dana kasnije.

Vlada Tomčić je bio zadužen za povraćaj kulturnih dobara u Hrvatsku u vreme kada je na čelu ministarstva kulture bio Dragan Kojadinovića.

- U našem mandatu vraćena su kulturna dobra, najviše u Bobotu i neke ličke manastire - ističe Tomčić. - Vratili smo i skulpture od drveta iz kolonije naivne umetnosti iz Banje Janković, kao i Vukovarsku biblioteku, koju je evakuisala JNA. Oko 3.500 knjiga bilo je smešteno u franjevački manastir u Zemunu i sve su do jedne vraćene u Vukovar.

Akademik Dinko Davidov, neumorni istraživač zatiranja srpskog kulturnog nasleđa u NDH, začuđen je da naše Ministarstvo nije Hrvatskoj postavilo nijedan zahtev za recipročan povraćaj srpskog kulturnog blaga.

- Razboleo sam se posle vesti o potpisivanju protokola kojim smo pristali da vratimo poslednje preostalo srpsko kulturno blago tamo odakle smo ga jedva spasli od uništenja. Kako sada da objasnim unuku da je to srpska baština i da nije ni opljačakana ni „otuđena“ iz Hrvatske već spasena, da ne doživi sudbinu ogromnog blaga koje je sistematski uništeno u NDH. Skoro 70 godina traje ogrešenje, ćutanje o uništavanju i pljački 460 srpskih crkava u Hrvatskoj za vreme Ante Pavelića. Drevne srpske ikone, knjige i arhive koje su izbegle ustaške lomače, pokradene su i skrivene u zagrebačke arhive, biblioteke i muzeje i ni do danas nisu vraćene. U NDH je izveden totalni genocid, brisano je i celokupno istorijsko pamćenje srpskog naroda, a tome izgleda nema kraja - ogorčen je Davidov.

- Kulturno blago Srba opljačkano u NDH, koje se i danas nalazi u hrvatskim institucijama, stečeno je ratnim zločinom koji nikad ne zastareva i mi imamo obavezu da ga tražimo - opominje i istoričar prof. dr Veljko Đurić.

Referent za zločine u oblasti kulture bio je dr Milan P. Kostić, koji je sačinio opsežan elaborat na 395 stranica.

U elaboratu je prikazana originalna dokumentacija o pljačkaškoj misiji profesora Stjepana Gotvalda iz Muzeja za umjetnost i obrt koji je kao specijalni izaslanik Državnog ravnateljstva za ponovu „putovao s ekipom profesora Tkalčića i otimao imovinu iz fruškogorskih manastira i Sremskih Karlovaca. U jednom od njegovih sačuvanih izveštaja od 1. septembra 1941. piše: „Dvorac patrijaršije je posve sačuvan i prazan. Počeli smo seljenje knjižnice koja je po obimu šest kamiona... Ja ću za ponovu poneti pisaće stolove, sagove stolice i jednu garnituru za gospodina ravnatelja“.

Iz Karlovaca je, po tom izveštaju, samo u jedan mah natovareno i poslano u Zagreb osam vagona krcatih knjigama, ikonama, slikama, nameštajem.

Rukopis je posle smrti dr Kostića deponovan u Istorijski muzej Srema, ali je devedesetih utvrđeno da je netragom nestao.

- Ni veći evropski narodi ne bi mogli da izdrže gubitke kulturnog blaga kakve su pretrpeli Srbi - sumorno konstatuje Miloje Budimir. On podseća na to da je, recimo, deo blaga koje je opljačkala NDH iz Zagreba vraćeno u Pakrac, koji je odmah početkom rata napadnut i uništen.

- Predmeti i knjige iz prebogatih riznica i biblioteka koji nisu uništeni pojavili su se na crnom tržištu, a Slobodan Mileusnić, upravnik muzeja SPC, išao je u Nemačku, Mađarsku i Austriju kako bi to otkupljivao. Da li ćemo i to da vratimo u Hrvatsku, pita se Budimir. Tvrdi da u Zagrebu i sad postoji skladište u kome se nalazi bogat fundus kulturnog blaga iz SPC, kojim trguje izvesni Hrvat Dodik.