Godišnjica Milanskog edikta bez pape i krsta

NIŠLIJE više ne mora da boli glava gde bi papa Benedikt XVI spavao iduće godine, kada bi u njihovom gradu prisustovao proslavi 17 vekova Milanskog edikta. Ne moraju da brinu ni kako bi se u hotelima sa malim kapacitetom smestilo hiljade katoličkih vernika, koji bi tom prilikom došli u Niš.

Jer, definitivno, poglavar Rimokatoličke crkve ne dolazi u Niš. Kako je potvrdio predstavnik za štampu Svete stolice, Federiko Lombardi, put pape Benedikta XVI u Srbiju naredne godine „nije planiran“, a da je u kontaktima sa srpskom patrijaršijom takva „mogućnost pominjana“, ali nije konkretizovana. Da neće prisustvovati proslavi u Srbiji, na koju ga je 2009. pozvao predsednik Boris Tadić, znalo se još prošle godine, kada Srpska pravoslavna crkva nije uputila poziv poglavaru Katoličke crkve, jer o tome nije postignuta saglasnost Arhijerejskog sabora.

Tada nije podržana ni lična želja srpskog patrijarha Irineja da papa dođe u Niš. Njegova svetost je prethodno najavljivao da će na proslavu Milanskog edikta biti pozvani predstavnici svih crkava i „da nema nikakvog razloga da se zaobiđe Rimska, sa kojom smo bili zajedno do 11. veka“.

- Lično smatram da će proslava u Nišu biti prilika da se uspostavi dijalog između predstavnika svih crkava, jer tu ima štošta da se kaže. Ali u tonu koji odgovara tom skupu i ljudima koji predstavljaju svoje crkve, ukazao je za „Novosti“ tada patrijarh Irinej.

U SPC se i ranije pominjao dolazak pape, ali je zvanični stav uvek bio da još „nije vreme“ i da bi „trebalo sačekati bolju priliku“. Poznato je da je i počivši patrijarh Pavle govorio da o pozivu papi da dođe u Srbiju može da se razgovara tek ako bi jedna velika pravoslavna zemlja, a to je Rusija, pozvala rimskog poglavara u posetu.

Dr Dragoljub Đorđević iz Niša, osnivač Jugoslovenskog udruženja za naučno istraživanje religije, kaže da izuzetno konzervativne snage u SPC, i u samom srpskom društvu, oštro insistiraju da je Jasenovac „uslov svih uslova“ za dolazak pape.

- Dolaskom pape Benedikta XVI Srbija bi konačno dokazala da ulazi u red religijski civilizovanih zemalja, da pripada evropskom kulturnom krugu i da korača prema EU - ocenjuje dr Đorđević. - Jednostavno, Srbija ništa ne bi izgubila, dok bi mnogo dobila.

A posle zvanične potvrde da papa ne dolazi u Niš, ovaj grad u godini velikog jubileja ima sve manje šansi da materijalizuje činjenicu da je rodno mesto Konstantina Velikog, koji je pre 1.700 godina proglasio Milanski edikt, čime je uspostavljena verska ravnopravnost i prestalo gonjenje hrišćana, koje je trajalo tri veka.

Tim pre što će posle preambicioznih planova proslava u Nišu biti skromna i - realna. Iako gradski čelnici izbegavaju da to zvanično potvrde, jasno je da neće početi ni izgradnja megalomanski zamišljenog kompleksa cara Konstantina sa impozantnim krstom, na brdu Vinik nadomak Niša.

Iako su potpisani mnogi dokumenti o ovom projektu, utisak je da se u njegovu realizaciju ipak krenulo neozbiljno, a svi učesnici sada obavezu izgradnje prebacuju na drugoga.

- Infrastrukturno opremanje grada, odnosno izgradnja i rekonstrukcija najvećih gradskih saobraćajnica koje će povezati Tvrđavu, Ćele kulu i Medijanu, već je realizovano ili je u fazi realizacije - kaže gradonačelnik Niša Miloš Simonović. - Završni radovi na Hramu Sv. cara Konstantina i carice Jelene trebalo bi da budu okončani do kraja ove godine. Nastavljaju se radovi na uređenju ranohrišćanskih grobnica i iskopavanja u niškoj Tvrđavi.

Za projekat osvetljenja Tvrđave obezbeđeno je pet miliona dinara, a sredstva su odvojena i za obnavljanje i istraživanje Carske palate sa oktogonom na Gradskom polju, koja se dovodi u vezu sa Konstantinom Velikim. A osim infrastrukturnih i drugih radova, naredne godine je predviđen i niz naučnih skupova.

Profesor Darko Tanasković, bivši ambasador u Vatikanu, smatra da formulacije monsinjora Lombardija o kontaktima sa SPC, „eventualnim mogućnostima“ i „razmišljanjima koja nisu konkretizovana“ diskretno poručuju da se o papinom dolasku u Niš ozbiljno razmišljalo i razgovaralo.

Tako je, prema njegovim rečima, jedna izuzetna prilika za unapređivanje ekumenskog dijaloga izgleda morala biti propuštena. Jer društveno psihološki momenat i održavanje odbojnosti velikog dela javnog mnjenja, činjenice su koje se ni politički ni demokratski ne smeju prevideti ni poceniti.

- Ima mišljenja da je nadavna papina poseta grobu kardinala Stepinca bila odlučujuća za negativan stav prema njegovoj poseti Srbiji, ali ja ne verujem da bi i bez toga Benedikt XVI naredne godine došao u Srbiju.