Reportaže

Prvi metal iskovan u Srbiji pre 7.000 godina

B. SUBAŠIĆ

16. 04. 2012. u 20:58

Arheolog dr Dragana Antonović iz Instituta SANU: Pre više od 7.000 godina svet je na Balkanu ušao u moderno metalno doba zahvaljujući vinčanskim rudarima

SVET je u Srbiji pre više od 7.000 godina ušao u moderno metalno doba, koje i danas traje - kaže dr Dragana Antonović iz Arheološkog instituta SANU. Ona je prva žena predsednik Srpskog arheološkog društva za gotovo 130 godina njegovog postojanja.

Prva dama na čelu Srpskog arheološkog društva predsedničko zvanje nije stekla u kabinetu, već dugogodišnjim istraživačkim radom na terenu.

Na planini Rudnik nedavno je otkrila ogromne podzemne galerije iz kojih je u vreme vinčanske kulture, pre više od 7.000 godina, eksploatisana bakarna ruda. Ovo otkriće izazvalo je veliku pažnju u svetu nauke, jer reč je o verovatno najvažnijem rudokopu na tajanstvenom „bakarnom putu“ kojim su cirkulisali prvi metalni predmeti u istoriji ljudske civilizacije.

- Srbija je u nauci već priznata kao prostor gde se javljaju prvo rudarstvo i metalurgija na svetu - kaže dr Dragana Antonović. - Međutim, najnovija istraživanja donela su iznenađujuće dokaze da arheo-rudari i metalurzi pripadaju Vinčanskoj kulturi, za koju se verovalo da pripada mlađem kamenom dobu u kome je metal bio nepoznat. Otkrića bakarnih predmeta, rudnika i topionica širom Srbije menjaju tu sliku.

ZEMLJA BAKRA DO sedamdesetih godina 20. veka verovalo se da je najnapredniji deo sveta u kome je proizveden prvi metal bila Mala Azija. Ovu teoriju uzdrmao je akademik prof. dr Borislav Jovanović, koji je otkrio ogroman praistorijski rudarski centar na Rudnoj glavi. Senzacionalno otkriće privuklo je najveća imena svetske nauke, a ser Kolin Renfru je definitivno potvrdio da su stare teorije pogrešne i da je u Srbiji 5.000 godina pre nove ere već uveliko radila industrija najdragocenijih proizvoda tog doba, bakarnih oruđa i nakita.

Sagovornica „Novosti“ napominje da je vodeći trend u svetskoj arheologiji upravo potraga za tehnološkim tajnama drevnih civilizacija. Za nauku je i dalje velika misterija kako su vinčanski rudari i metalurzi umeli da pronađu i prepoznaju bakarnu rudu, odaberu onu s dovoljnom koncentracijom metala, tehnološki je pripreme i istope u primitivnom topioničkom postrojenju.

- Iako zvuči neverovatno, na osnovu nalaza u topionici u Belovodama ustanovili smo da su oni čak znali da mešaju različite rude, kako bi dobili metale određenog kvaliteta - objašnjava dr Dragana Antonović. - Na takvom tehnološkom nivou morali su da postoje i neki merni sistem i način beleženja, kao i transport do tržišta. Nedavno su otkriveni dokazi i da su vinčanski rudari pripitomili goveda kojima su usitnjenu rudu transportovali od kopova do topionica.

Oni su prepoznavali čak četiri minerala koja sadrže bakar. Kao pijuk su koristili tvrdi jelenski rog i najrazličitije vrste kamenih batova koje su vešali o uže i udarali zidove okana lomeći rudu.

- Praistorijski rudari su rudnu žicu vratolomno pratili kud god da se prostirala - kaže dr Dragana Antonović. - Na Rudniku smo otkrili da su prvo kopali uska okna vertikalno oko tri metra, a zatim bušili ogromne galerije koje se prostiru desetine metara duboko ispod površine.

Na osnovu gomila šljake pronađenih kraj drevnih topioničarskih peći naučnici su utvrdili da su Vinčanci pravili kvalitetan drveni ugalj koji razvija visoku temperaturu.

- Istraživanja ukazuju i na to da su rudnici i metalurška znanja čuvani kao najveća tajna - kaže dr Dragana Antonović. - Naselja i topionice nikada se ne nalaze uz kopove koji su očigledno bili poznati samo malobrojnima. To ne treba da čudi jer su pre 7.000 godina bakarni predmeti bili najluksuznija roba.

Sagovornica „Novosti“ kaže da su rezultati novih istraživanja senzacionalni, ali priznaje da otvaraju sve više pitanja o vinčanskoj civilizaciji kojoj je nauka priznala da je prva u istoriji čovečanstva napravila podelu rada, pripitomljavala životinje i stvarala umetnost. Otkriće da su Vinčanci imali rudarstvo, industriju metala i trgovinu, baca i novo svetlo na misteriozni nestanak najnaprednije civilizacije svog doba.

- Vinčanska kultura nestaje za veoma kratko vreme, kao da je zbrisana nekom najezdom, a velike količine bakarnih predmeta baš iz tog doba nađene su razbacane kao da su ih njihovi vlasnici ostavili u najvećoj žurbi. Da li je reč o ratu za tajnu metala? Možda, jer ne sme se zaboraviti da su se prvi ratovi vodili početkom metalnog doba - zaključuje dr Dragana Antonović.

MISTERIOZNI PATULJCI

ARHEOLOZI pozivaju u pomoć antropologe i etnologe da im pomognu u razrešavanju misterije da li je u Srbiji nastao drevni evropski mit o sebičnim rudarima - patuljcima koji ljubomorno čuvaju svoje riznice.

- Patuljak iz bajke je slika i prilika neolitskog vinčanskog rudara koji mora da bude mali da bi ušao u uska okna, i veoma snažan i tajanstven, jer čuva tajnu najdragocenije tehnologije svog doba - kaže dr Dragana Antonović

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (28)

miami

16.04.2012. 21:21

( 50 ) ( 5 )

Afrikanci I dan danas znaju da obradjuju samo kamen,dok tocak jos nije ni stigao u sve delove Afrike,vec se stvari nose na glavama.

( 50 ) ( 5 )

Srbinovic

17.04.2012. 00:40

( 9 ) ( 4 )

@miami - Jeste, ali zato imaju dobar alat.

( 9 ) ( 4 )

vlad

16.04.2012. 22:38

( 8 ) ( 23 )

a za sumer nisi cuooooooooo

( 8 ) ( 23 )

11

16.04.2012. 23:25

( 17 ) ( 28 )

Где нађе 7.000 година?

( 17 ) ( 28 )

Kole

17.04.2012. 12:15

( 4 ) ( 7 )

@11 - Mene vise intrigira njena informacija: "pre 7.000 godina bakarni predmeti bili najluksuznija roba" iz koje proizilazi da su lokalni rudari to znali prateci internet i svetske trendove. Dakle mora da su i dosta putovali a opet ih niko nigde i nikada ne pominje. E bre Novoste, bree...

( 4 ) ( 7 )