Narodi različito slave Vaskrs

ŽITELJI Krfa će hodati preko gomila krhotina od grnčarije. Domaćice u ovom gradu, na istoimenom ostrvu u Jonskom moru, svoje staro posuđe pobacaće kroz prozor. Ali ne iz revolta zbog ekonomske situacije u Grčkoj, već u radosti zbog najradosnijeg hrišćanskog praznika - Vaskrsa.

Običaj bacanja amfora, lonaca i ostale grnčarije krfskih Grka uz pesmu, klicanje i čestitke vekovnim pozdravom „Hristos anesti - Altos anesti“ verovatno je najspektakularnija proslava Vaskrsa u Evropi. Osim pitomih i veselih ostrvljana, slikoviti običaj svake godine okupi na hiljade turista koji, učestvujući u karnevalskoj atmosferi, dele prazničnu radost.

Grcima, narodu koji veoma drži do svoje pravoslavne vere, Vaskrs je među najvažnijim danima u godini. Radost, sreća i srdačno čestitanje sastavni su deo ceremonija u svakom grčkom domu, ali i na svakom uličnom ćošku.

Naši susedi, Bugari i Rumuni, takođe pridaju značaj raznim običajima. Tako, recimo, na Veliku subotu stavljaju brašno, so, kvasac i jaja u prozore, a od tih sastojaka se na Uskršnji ponedeljak zamesi hleb. U Bugarskoj, takođe, najstarija žena u porodici „čuvarkućom“ miluje po licu svako dete, za zdravlje i snagu, a stariji bacaju šarena jaja na zid crkve.

Dan kada je Hristos vaskrsao u svečanoj odeći na svoj način obeležavaju i Rusi. Brat sa istoka neguje i niz običaja koji prethode najradosnijem prazniku i uglavnom su vezani za post i traženje oprosta od drugih za štetu ili nepravdu koja im je naneta.

Centralni događaj u svakoj ruskoj porodici je vaskršnji doručak. Na svakom stolu na počasnom mestu je uskršnji hleb - kulič, kao i posebno jelo - paska. Ovaj specijalitet priprema se uglavnom od sira i ima oblik piramide. Sa obe strane Urala Vaskrs je porodični praznik, pa se oko ovih jela okupe svi članovi familije bez obzira na to gde žive.