Branko Bojović: Žele da me ožene Srpkinjom

SEDAM dana otkako su četvorica hirurga bolnice Univerziteta Merilend u Baltimoru uradila kompletnu transplantaciju lica Ričardu Liju Norisu, vođi tima dr Edvardu Rodrigezu i njegovom prvom asistentu dr Branku Bojoviću stižu čestitke iz celog sveta. Mladi doktor srpskog porekla ne može da sakrije svoje oduševljenje što je najveći broj čestitki došao baš iz Srbije.

- Ponosan sam. Naši ljudi šalju poruke od kojih mi se plače. Dobio sam na stotine čestitki. Jedan je napisao da sam ja „ponosan, pošten naš čovek, koji je zadivio svet“ - priča uzbuđeno dr Branko Bojović.

Ovaj tridesetšestogodišnjak, zaposlen u Medicinskom centru Univerziteta u Merilendu, na odeljenju za plastičnu hirurgiju, angažovan je i kao asistent na Katedri za hirurgiju. Bavi se istraživanjima transplantacije složenih tkiva dobijenih od donatora i inženjeringu tkiva. Završio je studije medicine 2002. godine, a potom je na Harvardu specijalizovao i plastičnu hirurgiju i mikrofacijalnu hirurgiju. Njegov mentor dr Edvard Rodrigez ga je zaposlio pre godinu dana i angažovao da izvedu, danas već istorijsku totalnu operaciju lica Ričarda Lija Norisa.

- Operacija je trajala 36 sati. Norisu smo ugradili jezik, zube i vilicu u jednom komadu i izradili novo lice. Kada se oporavio od operacije zatražio je ogledalo. Gledao se nekoliko sekundi, a onda je zagrlio doktora Rodrigeza i zaplakao od sreće. Dok smo ga operisali razmišljali smo samo o tome da Norisa spasemo muka. Zato nas je slava koja je stigla prosto šokirala - priznaje dr Bojović.

Kaže da tim doktora Rodrigeza svakodnevno dobija pozive da drže predavanja o ovoj operaciji, a stigle su im i molbe mnogih pacijenata da im urade novo lice.

- Toliko imamo posla, da izgleda, neću imati prilike da se oženim ove godine - šali se ovaj kršni mladić, rođen 1976. godine u malom američkom mestu La Skavani u blizini Bafala. Odrastao je uz oca Vojislava Bojovića, poreklom iz Nikšića, majku Desanku sa ličkim korenima i mlađu sestru Aleksandru. Od babe je prvo naučio srpski, a tek u četvrtoj godini je progovorio engleski.

- Moji roditelji su imali restoran „Stadion“. Prihodima od restorana su nas školovali, a ja sam kao sportista i odličan student imao stipendije. Otac mi je umro u 32. godini od infarkta, što me potaklo da studiram medicinu. Uvek sam želeo da budem hirurg, da pomažem ljudima. Volim svoj posao i nije mi teško da za operacionim stolom stojim i radim čak po 12 sati - priča doktor Bojović.

Ima kaže prirodnu kondiciju. Aktivno se bavio sportom i to ga još drži. Igrao je tenis, odbojku, košarku, u poslednje vreme fudbal. Navikao je da živi sam, ali nije usamljen. Roditeljski dom je napustio pre devet godina kada je krenuo na specijalizaciju. Doselio se u Baltimor zbog posla. Jednom mesečno odlazi u Vašington, na službu u srpsku crkvu Sveti Luka. Uvek kada može putuje do majke Desanke u Bafalo, koja je sada u penziji. Sestra Aleksandra se udala za Srbina koji radi kao advokat. Kaže nam da su i majka i sestra ushićene zbog pažnje kojom je Srbija pozdravila Brankov uspeh.

- Već godinama redovno dolazim u Srbiju. Bio sam 2009. na praksi u Beogradu i Nišu, o čemu sam pisao u svom diplomskom radu i održao predavanje na Harvardu. Imam rođake u Beogradu koje redovno posećujem, i koji pokušavaju da me ožene devojkom iz Srbije. Zbog obaveza nemam vremena za ozbiljan momački život, ali mi je ženidba sledeći životni cilj - iskren je dr Branko Bojović.

Kaže da posle svetskog uspeha operacije ima mnogo obaveza, ali da iščekuje leto, pa da i ove godine poseti zavičaj svojih roditelja.

- Jedva čekam prve slobodne dane da dođem u Srbiju. Mislim da to može da bude u julu mesecu. Vidimo se u Beogradu - pozdravio nas je dr Branko Bojović.

OPERACIJA

OVA totalna operacija lica bila je šesta u SAD, a 22. u svetu.

- Naš pacijent je sebi greškom pucao u lice pre 15 godina i nije mogao više da živi tako unakažen. Trebalo nam je 20 sati rada da mu skinemo staro lice, a onda još 12 da mu prebacimo donirano. Toliko je bilo potrebno da se sastave kosti, mišići, vene, nervi i koža i sve to poveže u novo lice Ričarda Lija Norisa. Zamor nisam osetio - opisuje nam Branko Bojović ovu operaciju lica, koja je već ušla u istoriju svetske medicine.