Nema posta bez molitve

POST je, kažu, uzdržavanje čoveka od masne hrane i nečistih misli. Ovu vrstu pročišćenja od ponedeljka pa do najradosnijeg hrišćanskog praznika - Vaskrsa, prolazi najveći broj pravoslavnih vernika. Sedam sledećih nedelja oni će provesti u smirenosti, uzdržavanju od greha i strasti i duhu oprosta tuđih grehova.

Vernik, menjajući uobičajene navike, priprema se za jednu od najvećih svetih tajni - pričešće. Cilj je da se uz molitvu i ispovest, u miru dočeka praznik Vaskrsenja Hristovog.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi kažu da je broj vernika koji poste i odlaze u crkvu godinama raste. Način na koji to, međutim, čine često nema nikakve veze sa verom i pravoslavljem.

- Postim pred praznik, ali se ne pričešćujem - kaže Milutin Mitrović, inženjer iz Beograda. - Vaskrs poštujem, odem u crkvu, upalim sveću. Najvažnije je da se toga dana okupi porodica.

Veliki deo vernika, uprkos jasnom stavu Crkve, post svodi na puko uzdržavanje od namirnica životinjskog porekla. Otegnu se, zato, redovi pred ribarnicama, umesto mesa prži se i peče soja, kupuju se posni sirevi i mleko, umesto kolača mese pite... Koju čašicu više uz dobar obrok gotovo da niko i ne smatra grehom. Potežu se u tim slučajevima izreke da greh „na usta ne ulazi, nego izlazi“ i da „malo gladovanja neće sprati čovekove grehe“.

Prodaja svežih namirnica tokom cele godine, veliki broj zamena za hranu životinjskog porekla, zajedno sa morem posnih kuvara na tržištu, uobičajena je pred velike crkvene praznike. Domaćice i u posne dane pripremaju bogate trpeze na kojima je najmanje - odricanja.

- Postim dva dana godišnje - na Veliki petak i Badnji dan - svoje tumačenje vere ima Olivera Jakšić, nastavnik iz Lazarevca. - Još me je majka naučila da „jelo nije greh“. Greh je učiniti drugome zlo, slagati, ukrasti... A šta jedem, manje je važno.

Nije malo ni onih koje posnoj hrani pribegavaju kako bi popravili figuru posle zimskih slava i nedelja „mesojeđa“. Višenedeljni post je, kažu i lekari, odličan način da se organizam pročisti od masti i toksina.

I dok neko na kantar stavlja dileme o postu ili mrsu, predvaskršnji dani na pijacama protiču u znaku kupovine. Vlasnici ribarnica naručili su duple količine ribe, kako rečne jeftinije, tako i ekskluzivnijih vrsta - lososa, bakalara, grdobe... Zadovoljno trljaju ruke, ali i kutije sa pazarom.

- Ovo je za nas „špic“ sezone - kaže nam Radovan, prodavac u ribarnici na beogradskoj Bajlonijevoj pijaci. - Već prvog dana posta prodali smo ribe koliko smo ranije razvlačili od petka do ponedeljka.

Pravoslavna misao vaskršnji post ne smatra gladovanjem ili svesnim iscrpljivanjem, već na prvom mestu moralnim činom i izrazom stvarne ljubavi prema Bogu i Sinu Božjem.

- Post je oblik discipline u unutrašnjem - duhovnom i u spoljašnjem - telesnom smislu, a njegov cilj je priprema za pričešće - kaže Dimitrije Kalezić, profesor Bogoslovskog fakulteta. - Ukoliko telesnom postu uskratimo duhovnu stranu, ne sprovodimo Časni post, već običnu dijetu.

- To je samo jedan od oblika pomodarstva, kao i sve češća navika da se posti, ako to čine ljudi oko nas. Važno je da sebe motivišemo duhovno i moralno, kako bismo shvatili da je krajnji smisao i domet posta pričešće - naš fizički kontakt sa Bogom.

STROGO NA VODI

ŠTA za istinskog vernika znači post najbolje govori način ishrane monaha manastira Dečani.

- Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom, dok se riba sprema samo na Blagovesti i Cveti - kaže se u tipiku ovog manastira. - Svim ostalim danima - „na vodi“, a pogotovo strogo sredom i petkom. U slučaju slabosti nedeljom može da se dozvoli ulje, ali sa blagoslovom sveštenika.

Dečanski kaluđeri prva tri dana prve nedelje Velikog posta poste posebno strogo, a isti režim važi i za poslednju nedelju. Oni strogo poste i Veliku subotu kao jedinu posnu subotu u godini.