VEST objavljena kao „skandalozna“ - da je glumac Drago Malović, popularni Radosav iz serije „Đekna“, zaboravljen od svih i smešten u staračkom domu - nije tačna.

To za „Novosti“ kaže sam Malović, koji duboku starost provodi u svom stanu u podgoričkoj Ulici Vasa Raičkovića 38, okružen pažnjom dece i unučadi.

- Čuo sam i ja da tako pišu novine i da se preko toga „Fejsbuka“ priča da sam neđe u domu u Risnu - kaže, obradovan gostima iz „Novosti“.

Malović živi sam, u lepom stanu prepunom još lepših uspomena. Porodica, sin i dve kćerke, unučad - a njih je sedmoro, plus troje praunučadi - uverili smo se, i te kako brine o svom slavnom članu, glumcu koji je u bivšoj Jugoslaviji postao poznat, nekako, tek pod stare dane. Onda kada je ovekovečio lik starog Crnogorca Radosava u seriji „Đekna još nije umrla, a ka’ će - ne znamo“.

- Nema dana da neko od njih ne dođe. Donesu mi sve šta mi treba, a četvrtkom dolazi Lidija iz gerontološke - kaže Drago. - Ništa mi baš ne fali, iako sam nagurao 88 godina. Kćeri me vode kod doktora, a on pita: „Što ste ga doveli?“ Zdrav sam, čudo jedno. Sad samo čekam da me Bog uzme, da idem kod moje Kose, kasnim već ohoho...

KARIJERU POČEO KAO AMATER DRAGO Malović je karijeru glumca započeo kao amater u nikšićkom pozorištu „Zahumlje“. Zna tačan datum kada se prvi put popeo na scenu: 1. mart. 1949. Nije završio nikakve glumačke škole, a radni vek proveo je uglavnom u Crnogorskom narodnom pozorištu. Glumio je u osam filmova Živka Nikolića i kod još petnaestak drugih režisera.
Poslednji put se na javnoj sceni pojavio 2006. u Mostaru, u predstavi „Višnjik“ pozorišta sa Cetinja.

Ne krije bol za suprugom Kosom - Kokom, bez koje je ostao pre devet godina. U slavu njenih seni recituje nam, strasno i dirljivo, Šantićevu „Moju komšinicu“.

- Eto, pamtim te stihove, do jednog, od 1949. kada sam ih naučio i počeo da se bavim glumom u nikšićkom „Zahumlju“, a štošta drugo zaboravljam - kaže.

Imao je više od 80 godina kada je još glumio, u predstavi „Višnjik“ Antona Čehova u produkciji Kraljevskog pozorišta „Zetski dom“. Onda su, veli, noge počele da ga izdaju, a i dosta je bilo - ravno 60 godina na daskama koje žive znače, dvadesetak uloga u filmovima i još toliko u TV serijama.

- Vazda su to bile epizodne uloge - seća se - ali sam igrao sa svim velikim glumcima one Jugoslavije. A taman kada odoh u penziju, pre četvrt veka, odigrah tog Radosava i postadoh zvezda!

Za ulogu Šavničanina u kultnoj TV-seriji „Đekna još nije umrla a ka’ će ne znamo“, zajedno sa Ljiljanom Kontić (glumila Ljeposavu) od naših „TV Novosti“ laskavu titulu „glumački par godine“ dobio je 1979. godine. To priznanje i „Trinaestojulska nagrada“ najdraži su mu, kaže, uz plaketu počasnog člana Crnogorskog narodnog pozorišta koja krasi „zid uspomena“ u njegovom stanu.

- Pisali su da su me zaboravili i država, i kolege, i porodica, da sam neđe u domu za stare, a nedavno su došli iz udruženja Crnogoraca u Švajcarskoj da me obiđu, pošto su prethodno čuli da sam umro! - priča, nekako baš onim Radosavovim, „drobnjačkim“ akcentom kojim je osvojio bivšu Jugu.

PENZIJA OSIM što ga porodica „dobro pazi“, Drago Malović je i dobro „situiran“.
- Dali su mi tu penziju koju su uveli za zaslužne umjetnike, 700 evra - kaže. - Dosta brate, šta će mi pare?

Pozovu ga, kaže, telefonom, Slobo Marunović i drugi glumci iz CNP, dva puta ga je posećivala Vesna Pećanac, udovica režisera Živka Nikolića koji je u pozno doba otkrio i afirmisao Dragov beskrajni talenat. Kćerke i sin, unuci, dolaze bukvalno svakog dana, donesu šta treba.

- E, ali baš sam nešto razmišljao da će se, možda, ta priča o mom odlasku u starački dom obistiniti - otvara dušu glumačka legenda. - Moja deca imaju svoje probleme i svoju decu, rade, pa se pitam da li je fer da im više smetam. Ako odem - to nije zato što to hoće oni, već ja. Pazi, postoji velika opasnost da im još dugo budem na treretu: moj otac je umro u 102. stric u 104. a sestra koja je živela u Kanadi - u 106. godini. Ne daj bože da i ja toliko potrajem!

Drago odavno ne izlazi iz stana, niti više misli da krene „put Šavnika“. Prebira uspomene, čita knjige, gleda TV, obavezno prelista i dnevne novine, tek da vidi „da nije ko umro u Nikšić“.

- Đeca su tu skoro bacila onaj Radosavov crveni, šupljikavi džemper - zaiskri suza dok nas časti čistom lozovačom.