Razbijaju led da i riba diše

- Mi, zapravo, probijamo dva sloja, takozvani zdravi led koji se uhvatio na samoj površini vode i koji je debeo desetak, i “snežnik” koji je nastao tako što se na onom prvom zaledilo i preko 20 santimetara napadalog snega - dodaje Šanta. - Za jedan odušak dug šest, a širok dva metra, treba nam otprilike sat. Dok to završimo, na onom prethodnom već je pola santimetra novog leda!

Odušci se prave na dva od tri jezera, u kojima zimuje po vagon i po dvogodišnje šaranske mlađi. Ona će, na proleće, biti “nasađena” i druge ribnjake koji “DTD Ribarstvo”, širom Vojvodine, ima na oko 1.000 hektara, a probijanje ledene kore radi se da bi u vodi bilo dovoljno kiseonika, ali i da bi iz nje izašli amonijak, metan koji se, ispod leda, akumuliraju.

- U suštini, probijanje leda je uobičajeni postupak, samo što to nikada nije rađeno u - sibirskim uslovima!

Ciču poput one u četvrtak ne pamti ni Jelka Anušić, koja vodi ekipu žabaljskih “ledolomaca”. Pored nje i Šante, u ekipi su, inače, i Stevan Nikolić, Drago Blagojević, Radoslav Milankov i Goran Prole. Svi oni će, bez obzira na hladnoću, raditi dok god zima ne prođe i led se sasvim ne otopi.

- Nemamo izbora, riba se mora sačuvati - veli Prole dok, motornom testerom, hirurški precizno, seče ivice leda koji će, potom, ostali najpre razbiti sekirama i ašovima, a potom i izbaciti iz vode. - Težina leda koji izbacujemo iz svakog oduška je oko dve tone, pa vam nije teško izračunati koliko ga je bilo na ukupno četrdesetak, koliko smo ih do sada napravili.

ZA NOĆ - PET SANTIMETARA

JEZERA kod Žablja duboka su oko metar i po, a ribarima dan počinje razbijanjem leda nastalog tokom noći, na već probijenim odušcima.

- Za noć se uhvati najmanje pet santimetara - kaže Stevan Nikolić. - To, međutim, relativno brzo i lako razbijamo sekirama i ašovima.