Reportaže

Biznismeni na freskama

G. J.- R. D.

25. 01. 2012. u 21:39

Ktitori dve crkve kod Jagodine naslikani na freskama. SPC se ne protivi freskoslikanju likovi darodavaca

LIKOVI poznatih jagodinskih biznismena Miodraga Nikolića i Radoslava Milenkovića našli su se na freskama uz svetitelje Srpske pravoslavne crkve u seoskim crkvama u Rakitovu i Majuru, čiji su oni ktitori. Nikolić je oslikan kako Svetom Luki daruje hram u Rakitovu, a Milenkovića za ruku drži Sveti Roman i vodi ga ka Hristu.

Freske biznismena naišle su na oprečne komentare u javnosti. U ovom potezu mnogi vide neukus i estradnu religioznost, dok drugima ne smeta da oni koji su dali pare dobiju i mesto koje im pripada - na crkvenom zidu.

- Smatram da čovek vredi onoliko koliko traga ostavi iza sebe, dobra dela ostaju da se pamte. Crkvu u Rakitovu kompletno sam sagradio i freskopisao do poslednjeg milimetra. Za tako nešto me je motivisalo hodočašće u Jerusalimu, a više puta boravio sam na Svetoj gori i manastiru Hilandar - kaže Miodrag Nikolić Feman.

Freska sa njegovim likom u hramu u Rakitovu, nalazi se pored Svetog Luke, na zidu levo od ulaza u crkvu.

Majurska crkva Svetog Romana osveštana je 1941. godine, a obnovljena 2003. godine.
- Stanovnici Majura su bili inicijatori i učesnici podizanja crkvenog hrama uz pomoć još nekih zadužbinara iz Jagodine, ali u periodu obnove i uređenja najveće zasluge ima Radoslav Milenković, koji je finansirao radove. Zbog toga je na ulazu, u priprati, koju je on sagradio, sa desne starne oslikana ikona na kojoj je Sveti Roman vodi Milenkovića samom Hristu. To govori da je on bio ktitor, te finansirao obnovu i preuređenje hrama, objašnjava sveštenik crkve Svetog Romana u Majuru, jerej Nemanja Stefanović.

Dvojica jagodisnkih biznismena nisu, međutim, prvi graditelji našeg doba koji na vernike gledaju sa crkvenih kubadi. Slikanju ktitora rame uz rame sa svetiteljima Crkva se ne protivi. U SPC kažu da je, iako danas izgleda neobično, freskopisanje ktitora ukorenjeno u crkvenom graditeljstvu. To je bila praksa vekovima unazad, a darodavac ima pravo da bira da li će njegov lik biti oslikan ili ne.
Po likovima živih ljudi na freskama među prvima je pažnju skrenula Crkva svetog kneza Lazara u Mataruškoj Banji. Njen enterijer ukrasili su i likovi tada živih episkopa žičkog Stefana i arhimandrita Gerasima, ali i mati Jelene, tadašnju i sadašnju žičku igumaniju.
U Duhovnom centru „Sveti vladika Nikolaj Velimirović“ u Kraljevu nalazi se freska o zaveštanju vladike, znamenitim ljudima i trenucima iz istorije, pa i o Karađorđu i Milošu. Vođe srpskih ustanaka, međutim, prikazani su - izmireni.

Paraklis krasi i freska na kojoj vladika Nikolaj Velimirović predvodi plejadu Srba - Karađorđa, kraljeve Petra i Aleksandra, vojvode Stepanovića i Mišića, Pupina, Teslu... Svi su oni okrenuti fresci Hristovog vaznesenja, osim Tesle koji je okrenut leđima jer je, prema tumačenju tvoraca ovog prikaza izveo - samokastraciju.

Da i novija istorija ima mesto na freskama svedoči i primer iz manastira Podostrog u Mainama iznad Budve. U ovoj svetinji prikazan je Josip Broz u maršalskoj uniformi, kako ga odvlači demon u vatru pakla. U beogradskom naselju Medaković izgrađena je crkva na čijem svodu dostojanstveno stoji - đeneral Draža Mihailović. On je sastavni deo scene „Nebeska Srbija“, gde mu društvo pravi plejada znamenitih Srba - od Jovana Vladimira do Desanke Maksimović.

KOLE U NOJEVOJ BARCI
Svoje kanonsko pravo iskoristio je i čačanski privrednik Milenko Kostić u maloj crkvi, u Kotražu kod Čačka, čiju gradnju je finansirao.
Na njenom zidu oslikan je sa bivšom i sadašnjom ženom i troje dece.
Porodica Kostić sastavni je deo scene „Čuda Svetog Nikole na moru“, a freskopisac im je dodelio ulogu spasenih koji plove čamcem.

SEDE UZ VLADIKU
KTITORI su graditelji koji ozidaju celu crkvu ili njen najveći deo. Oni, između ostalih, uživaju i pravo da sede pored vladike na tronu u crkvi.
- Retki su danas ktitori koji podižu celu crkvu - kaže starešina hrama Svetog arhanđela Mihajla u Jagodini, protojerej stavrofor Radovan Rakić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (30)

Maxim

25.01.2012. 21:50

( 14 ) ( 20 )

Sve je to po kanonima nase Crkve svete.

( 14 ) ( 20 )

Neka

25.01.2012. 21:50

( 10 ) ( 9 )

Dakle, ništa ovo nije neobično, naročito onima koji su članovi crkve i onima koji poznaju crkvenu istoriju. Ovo je oduvek praksa crkve, Na kraju krajeva, da nije bilo tako, mi danas ne bi smo znali kako izgleda sveti Sava, kao i mnogi drugi sveti, kako iz prvih vekova hrišćanstva, tako ni naši srpski svetitelji.

( 10 ) ( 9 )

citac

25.01.2012. 23:23

( 9 ) ( 5 )

@Neka - Slazem se,sto je nekada bio vlastelin danas je nacelnik opstine,sto je nekada bio kralj danas je predsednik,sto je danas audi nekad je bio Sarac.Sta ima lose da onaj ko pravi bude i spomenut na dostojan nacin u toj crkvi.Pojedini ljudi su ljubomorni,a vole da im se ime spomene iza liturgije da su dali 200 dinara.Sta li bi tek uradili da su crkvu napravili.Misliti da je lako onome ko ima para da pravi zaduzbine nije istina,ali treba se setiti price-tesko je uci bogatome u carstvo nebesko......

( 9 ) ( 5 )

Dejan

26.01.2012. 00:08

( 2 ) ( 1 )

@Neka - Pa sta sad posto je drzava pomagala izgradnju hrama Svetog Save treba da se naslikaju freske Milosevica koji sa Djindjicem ide kod hrista a Kostunica se moli za njihovu dusu!? Ovo je smesno, od crkve moze dobiti pohvalnicu ili orden i naravno molitvu za njega i njegovu porodicu!

( 2 ) ( 1 )

citac

26.01.2012. 15:51

( 0 ) ( 0 )

@Neka - Milosevic i ostali nisu dali iz svog dzepa novac,pa i ne zasluzuju da budu,a ako je drzava dala novac,to joj crkva vraca kroz-caru carevo...i molite se za one na vlasti...banalizujem,ali ko poznaje Sveto Pismo znace sta sam rekao

( 0 ) ( 0 )