Kujovići čekaju i nadaju se

SUDBINA mališana Stefana (15) i Svetislava (6) Kujovića iz kuršumlijskog sela Matarove, koji su novogodišnje i božićne praznike proveli sami jer su im roditelji i dve sestre na bolničkom lečenju, nije ostavila ravnodušnim čitaoce „Novosti“. Saosećajući sa dečacima koji u nemaštini brinu za majku Snežanu (33), oca Milovana (42) sestre Jelenu (10) i Slađanu (11), ali i kako oni da prežive, javili su se humani ljudi iz čitave zemlje sa željom da pomognu.

Na priču o tome da se dečacima prvo od tuberkuloze razboleo otac, a potom i sestre, a da se majci, koja boluje od epilepsije, pogoršalo stanje, prvo je reagovala profesorka hemije u penziji iz Beograda. Ona je obećala da će sa prijateljima i komšijama sakupiti pomoć. Javio se i jedan Nišlija, koji je spreman da uzme malog Svetislava i da ga odškoluje u svom domu, direktorka i profesori Visoke poslovne škole u Blacu, mnogi humani ljudi iz Beograda, Prokuplja, Novog Sada... Niko od njih ne želi da im se pominju imena jer ne čine to, kako kažu, zbog javnosti.

Dečake, koje smo ponovo posetili u petak, zatičemo kako sakupljaju drva sa stricem Milosavom Kujovićem (26).

- Pošto je neizvesno kada će im otac izaći iz Knez Sela u Nišu, a majka iz prokupačke bolnice, uzeo sam odmor i vratio se iz Beograda da budem sa dečacima, kaže on. - Istovremeno, Centru za socijalni rad, čiji su nas službenici obišli pre tri-četiri dana, podneo sam zahtev za privremeno starateljstvo, kako ih ne bi dali u hraniteljsku porodicu.

Zahvalan svima koji su se javili da pomognu, Milosav Kujović se nada da će uz njihovu pomoć uspeti da nabavi najosnovnije stvari za kuću, jer je njegovim rođacima potrebno baš sve...

- Meni najviše nedostaju sestre - pognute glave tiho odgovara, nepitan, Svetislav, koga iz milošte zovu Ciki. Ne odvaja se od brata. Stidljiv i pomalo uplašen, jedva na naše insistiranje priznaje da bi voleo da gleda fudbalske utakmice i da navija za Crvenu zvezdu. Stariji Stefan nam objašnjava da im je televizor pokvaren, a da dani u iščekivanju povratka roditelja i sestara sporo teku.

- Ali mnogo nam je lakše od kada je stric sa nama. Ne moramo sami da sečemo drva, on brine i o hrani, mada su nam pomagali i drugi rođaci, a najviše tetka Radojka. Stefan kaže da on i brat dane uglavnom provode u kući.

- Brinem se za moje. Samo da nam oni ozdrave, ja ću sve da radim. Jer i do sada sam obrađivao baštu i pomagao komšijama na njivi, tako da mi ništa neće biti teško - priča zamišljeno dečak svestan da će njegovim roditeljima i sestrama po povratku iz bolnice trebati dodatna nega, a da uslovi u kući nisu adekvatni za njihov oporavak. Njegov stric se zato nada da će uz pomoć dobrih ljudi narednih dana uspeti malo da opremi kuću, da ih, kako kaže, kada se vrate iz bolnice dočekaju neki pristojniji i zdraviji uslovi za život.

Inače, devojčice su prebačene u dečiju bolnicu za plućne bolesti i tuberkulozu beogradskog KBC „Dragiša Mišović“, gde nam potvrđuju da postoji realna sumnja da su obolele od tuberkuloze. - Imaju vidne promene na koži, ali ćemo precizne rezultate imati tek polovinom iduće nedelje, jer je ispitivanje postojanja ove bolesti veoma složeno, kaže dr Zlatko Kalaba. - Sumnja je utoliko opravdanija što su devojčice imale direktan kontakt sa obolelim ocem, kod koga je potvrđena tuberkuloza. To ne znači da su i druga deca iz porodice Kujović obolela, ali i njima je potreban nadzor lekara i ispitivanje.

- Nadam se da će uz pomoć humanih ljudi, kada se izleče, živeti pristojnijim životom - priča Milosav, koji je zahvaljujući razumevanju poslodavca kod koga radi prekinuo posao kako bi se brinuo o bratovoj deci.

Zbog slabog zdravlja Snežaninog, ali i zbog nedostatka mehanizacije, Kujovići nisu u stanju ni da obrađuju nešto malo imanja koje je palo na pleća najstarijeg Stefana. Preživljavaju od socijalne pomoći, koju primaju u visini od 11.500 dinara, od čega jedan deo, odnosno 4.000 dinara, izdvajaju za Stefanovu mesečnu kartu do škole u Kuršumliji. Iz Matarove, sela koje se nalazi na samoj administrativnoj liniji kuršumlijske opštine dečak putuje nekoliko kilometara do susednog Merdara.

POVUČENE SESTRE

- DevojČice su uglavnom dobro, ali su povučene u sebe. To je svojstveno deci iznenada izmeštenoj iz porodice, pogotovo ovako siromašne, koja iznenadne bolesti možda nije bila ni svesna, a možda je i zbog siromaštva u kome su živeli odloženo blagovremeno obraćanje lekaru - kaže dr Zlatko Kalaba.

U bolnici, saznajemo, devojčice niko ne posećuje.