Titov Hjuston u “Željavi“

KILOMETRI podzemnih tunela, slojevi betona i čelika dovoljni za zaštitu od atomskog udara, gotovo potuna tajnost i nepristupačnost - osobine su kompleksa podzemnog aerodroma JNA "Željava" kod Bihaća. To je dalo osnova za sumnju i spekulacije da su se u ovoj avio-bazi obavljala istraživanja jugoslovenskog svemirskog programa.

Smelo ili nesuvislo, to bar tvrde autori dokumentranog filma "Hjustone, imamo problem". Slovenački reditelj Žiga Virc i scenarista, njegov brat Boštjan, tvrde da je rezultate jugoslovenskih svemirskih istraživanja Tito prodao Amerikancima. Ovaj transfer, navodno, omogućio je uspeh puta čoveka na Mesec.

Priča o navodnom jugoslovenskom svemirskom programu, samo je još jedna u nizu misterija koje gotovo od nastanka prate nekadašnju avio-bazu nadomak Bihaća. Slovenačkim autorima to je, najverovatnije, bio povod da misteriozni kompleks kod Bihaća dovede u vezu sa jugoslovenskim otkrivanjem kosmosa.

Objekat "505", ili "Klek", kodna su imena za "Željavu" korišćena u SFRJ. U ovaj projekat uloženo je neverovatnih četiri milijarde dolara. Toliko para tada bi koštala izgradnja autoputa sa četiri trake od Triglava do Đevđelije, sa svim potrebnim objektima.

- Bivša Jugoslavija imala je mnogo tehničkih resursa za ratnu industriju - kaže za "Novosti" Virc.

- To najbolje dokazuje podzemni kompleks "Željava", koji je bio baza za supersonične avione i druge napredne tehnologije. Arhive u koje ćemo tek ući daće nam konačne odgovore o nameni ovog objekta.

Daleko od očiju javnosti, sedam godina su građena tri kraka tunela, opasana debelim slojevima betona i čelika. Oko njih je ispletena mreža pratećih hodnika, skloništa i magacina. Podzemni deo aerodroma mogao je da izdrži atomski napad jednak udaru koji je izazvala atomska bomba bačena na Nagasaki. Nad aerodromom su bili instalirani namoderniji radari, britanske proizvodnje. U dubini planine, avioni i ljudstvo transportovano su specijalnim vozilima na struju.

Objekat je projektovan tako da bi u slučaju rata obezbeđivao sedmodnevno neprekidno dejstvovanje avijacije. Kerozin je čuvan u vojnom skladišta na brdu Pokoj, odakle se podzemnim cevovodom dugim 20 kilometara dopremao do aviona.

Sistem klimatizacije u kompleksu za ono vreme bio je pravo remek-delo. Održavana je konstantna temperatura vazduha, koji je filtriran kroz nekoliko slojeva. Pri kopanju tunela otkrivena je reka ponornica, koja je rešila snabdevanje vodom. Spoljni deo objekta sastojao se od pet pista i kasarne u blizini Ličkog Petrovog Sela.

Slučajno ili ne, "Objekat 55" decenijama je važio za najveću enigmu i najbolje čuvanu tajnu Jugoslovenske narodne armije. "Željava" je bila najmoćnija vojna baza bivše države, koja je mogla da se meri sa svega nekoliko sličnih u Evropi.

Utroba planine Plješevica kod Bihaća, prema viđenju slovenačkog reditelja, skrivala je zato jednu od najvećih hladnoratovskih tajni - da je, pored Sovjetskog Saveza i SAD, Jugoslavija bila treći igrač u kosmičkoj utakmici. Svemirski program razvijan je u najstrožoj tajnosti na osnovu spisa pionira astronautike Hermana Potočnika. Da bi kupio američku podršku, Tito je početkom šesdesetih, navodno, Kenediju ustupio rezultate jugoslovenskih istraživanja. Sve ostalo je istorija.

Još u vreme SFRJ šuškalo se da se kod Bihaća nalazi podzemni grad čija je prava namena bila poznata samo najužem krugu državnih rukovodilaca. Priču su dodatno podgrevali vojnici koji su služili vojni rok u blizini ovog objekta, kojima je ulazak u njegovu dubinu bio - zabranjen. Jedino što je manje-više bilo poznato je da u "Željavi" spavaju avioni "mig 21". Samo mali krug ljudi, međutim, znao je da je u utrobi planine čak 60 letelica spremno "na gotovs" da poleti u zaštitu neba.