LEŽAO bi i danas Slobodan M. iz Despotovca na robiji. Policija je bila uverena u njegovu krivicu, a novine su ga uveliko osudile za gnusno silovanje i ubistvo nesrećne starice. Na svojoj strani imao je samo jednog, sićušnog, ali nepokolebljivog, svedoka - DNK.

Analiza tragova DNK pronađenih na mestu zločina, kao u čistokrvnom holivudskom trileru, donela je prekret. Umesto dežurnog krivca sa dna društvene lestvice, iza rešetaka je završio naočiti dvadesetdvogodišnjak iz komšiluka.

Slobodu su Slobodanu doneli stručnjaci iz DNK laboratorije Centra za humanu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta u Beogradu. Svakodnevno, na osnovu tragova sa mesta zločina, oni identifikuju žrtve, oslobađaju nevine i otkrivaju krivce.

- Policija nas je angažovala u mnogim značajnim slučajevima kao što je ubistvo Jasmine Đošić u Aleksincu ili Brisa Tatona u Beogradu - priča nam „Horejšio“ ovdašnji, dr Dušan Keckarević. - Identifikovali smo Smaila Tarića čija je odsečena glava pronađena u Bulevaru kralja Aleksandra, a delom smo radili i na materijalu iz ubistva Pukanića. Analizirali smo i DNK u slučajevima navodnih krađa beba.

Kada uspete da je pronađete u lavirintu hodnika i stepenica, laboratorija - smeštena u zabačenom delu Biološkog fakulteta, koji je, opet, smešten u zgradi Filološkog - zaista podseća na one koje gledamo u „Mestu zločina“. Epruvete, računari, neobični aparati i nekolicina mladih stručnjaka u belim mantilima i sa maskama na licu. Oprema, kaže nam Keckarević, u potpunosti prati svetske trendove.

Ali, za razliku od „kolega“ iz popularnih serija, njima na vrata kucaju i „obični“ ljudi koji žele da utvrde očinstvo ili provere srodstvo, utvrde da li ih žena vara, ali i naučnici koji od njih traže da ispitaju uzorke stare hiljadama godina.

NEDOSTAJE BAZA DNK analiza je analiza naslednog materijala kod koje se upoređuju određene sekvence na tom molekulu koje se kod ljudi razlikuju. Skup tih razlika čini jedinstveni profil ličnosti. Samo jednojajčani blizanci imaju identičnu DNK. Iako se o tome dugo govori, Srbija i dalje nema zvaničnu udruženu bazu DNK profila. Sve laboratrije imaju svoje baze u kojima čuvaju podatke iz slučajeva na kojima su radili, ali dr. Keckarević smatra da je neophodno napraviti zajedničku.

- Radili smo čak i analizu ostataka dečjih skeleta iz Lepenskog vira da bismo utvrdili da li su osobe koje su sahranjivane ispod pragova muškog ili ženskog pola - priča Keckarević. - Bilo je i mnogih bizarnih situacija, ljudi koji su nam donosili ženski veš, pelene, žvake... Pokušavali su da uhvate žene u preljubi, predstavljali se kao privatni detektivi...

Desilo se tako da u laboratoriju ušeta privatni detektiv sa gomilom ženskog veša na kojem želi da pronađe tragove ljubavnika. Ubrzo se, međutim, ispostavi da čovek nije privatni detektiv već paranoični muž, a tragovi na vešu njegove žene nisu ničiji - do njegovi sopstveni.

Još se prepričava i slučaj žene koja je htela da utvrdi koji je od dvojice „kandidata“ otac njenog deteta. (Melo)dramatični zaplet nastao je kada je utvrđeno da - nije nijedan. Opštu zbrku koju je nastala prekinula je zaboravna majka koja se u jednom trenutku lupila po čelu i rekla da se setila - trećeg.

Dešava se i da majka ili baka pokušaju da obore analizu očinstva kada im se rezultati ne dopadnu. Ali, kao i u slučaju nevino osumnjičenog Slobodana M., DNK je neumoljiv. A greške - isključene.